Izgleda da je predsednik Sjedinjenih Američkih Država Džozef Bajden prešao fatalnu "crvenu liniju" i svojim potezima demotivisao mnoge Amerikance koji su razmišljali da mu pruže šansu za reizbor.
"Njuzvik" piše da je odgovor na rat Izraela i Hamasa američkog lidera doveo u tešku poziciju jer ga nekoliko ključnih demokratskih blokova, mladi Amerikanci i nebelačko stanovništvo sada gledaju kao previše "proizraelskog".
Iako spoljna politika obično ne zauzima centralno mesto na predsedničkim izborima, sve je veći broj Amerikanaca koji nisu voljni da podrže drugi Bajdenov mandat upravo zbog odbijanja da pozove na prekid vatre na Bliskom istoku.
"Neću glasati za Džoa Bajdena ni pod kojim okolnostima. Ne zanima me bilo koja druga politika koju je on zastupao. Ne mogu, kao Amerikanka Jermenskog porekla, da podržim predsednika koji je dao zeleno svetlo za etničko čišćenje i genocid Palestinaca u Pojasu Gaze", rekla je nedavno popularna američka voditeljka Ana Kasparijan, dodajući da je to za nju "crvena linija".
Ona za "Njuzvik" kaže da "nema problem" sa savezništvom između Sjedinjenih Država i Izraela i podržava napore u borbi protiv Hamasa.
"Ali, ono za šta nisam jeste to što Bajden u suštini dozvoljava potpunu demontažu međunarodnog prava kako bi se uključio u dvostruke standarde prema Izraelu", rekla je Kasparijan.
Anketa koju je Rojters objavio u utorak pokazala je da 68 odsto Amerikanaca podržava ideju o prekidu vatre, od toga oko tri četvrtine demokrata i polovina republikanaca.
"Izluđujuće je videti predsednika, Belu kuću i Demokratsku stranku kako se ponašaju tako neusklađeno sa većinom glasača. Ne postoji ta količina propagande ili spinovanja Džona Kirbija koja može da prosečnom američkom glasaču olakša pogled na izraelske avione koji bombarduju izbegličke kampove i bolnice", ističe direktor komunikacija "Demokrata pravde" Usama Andrabi.
Viši saradnik na Institutu Brukings Šibli Telhami, koji decenijama prati javno mnjenje u SAD, tvrdi da je promena u stavovima Amerikanaca dostigla "tačku ključanja" koju on nikad ranije nije video.
Anketa o kritičnim pitanjima Univerziteta Merilend, u čijem je sprovođenju pomogao, otkrila je pad podrške Izraelu između početnog napada Hamasa 7. oktobra i tokom naredne dve nedelje.
"Još važnije za izbore, jeste da veliki deo mladih demokrata mlađih od 35 godina smatra da je Bajden previše proizraelski", tvrdi sagovornik "Njuzvika", podsećajući da su upravo mladi glasači bili ključni za Bajdenovu pobedu 2020. godine.
Ne samo da se sadašnji predsednik suočava sa dramatično niskim rejtingom i zaostaje za bivšim predsednikom Donaldom Trampom, već je, kako je pokazala anketa "Njujork Tajmsa", jedina grupa u kojoj je uspeo da zadrži podršku, zapravo ona vršnjačka - među starijim, belim Amerikancima.
Analitičari sa kojima je pričao "Njuzvik" ističu da Bajdenov stav o ratu naročito predstavlja problem u njegovoj kampanji za reizbor u Mičigenu, gde su više od 200.000 registrovanih birača muslimani, a tri miliona ljudi je poreklom sa Bliskog istoka i severne Afrike.
A Mičigen nije glasao za kandidata-gubitnika još od 2004.
"Velika muslimanska zajednica arapske zajednice u Mičigenu sada se, zbog vođenja ovog rata, pobunila protiv Bajdena", naglašava Kasparijan.
I druge grupe, uključujući više od 900 crnačkih hrišćanskih verskih vođa, usprotivile su se Bajdenovom stavu prema sukobu.
"Ovo je trenutak u kome ljudi zapravo shvataju ko je on i kakav je njegov karakter. Bajden za koga su ljudi glasali nije Bajden koga sada vide i to bi za njega mogao da bude najveći problem tokom izbora", zaključuje Telhami.