Američki diplomata: Amerika i Nemačka sve se manje slažu oko Kine

SAD i Nemačka kreću se ka sukobu oko politike prema Kini, napisao je u autorskom tekstu za "Politiko" američki ambasador u NATO-u iz perioda Baraka Obame Ivo Dalder.

Obe države priznaju da se Kina promenila i da je novi pristup prema toj državi neophodan. Međutim, ne slažu se oko toga kakvu poziciju treba zauzeti, što se moglo videti tokom nedavnih sastanaka nemačkog kancelara Olafa Šolca i američkog predsednika Džozefa Bajdena sa kineskim liderom Si Đinpingom.

Šolc se, zajedno sa grupom nemačkih poslovnih lidera, početkom novembra zaputio u Peking, gde je postao prvi zapadni lider koji se sastao sa kineskim predsednikom od početka pandemije korona virusa, ali i nakon 20. kongresa Komunističke partije Kine.

Sa druge strane, Bajden se sa Sijem sastao na Baliju, na marginama samita G20, neposredno nakon što je njegova administracija objavila strategiju za nacionalnu bezbednost – koja je Kinu definisala kao najvećeg strateškog takmaca Amerike – a Demokratska partija na međuizborima ostvarila rezultat bolji od očekivanog.

Iako su oba lidera tokom svojih sastanaka Sijem poslala mnogo sličnih poruka, razlike između nemačke i američke politike, a pogotovo između stavova kancelara Šolca i predsednika Bajdena prema Kini, i dalje su velike, navodi američki diplomata.

Nema slaganja oko karaktera Sijeve Kine

Šolc priznaje da se Kina pod Sijem promenila, ali nije potpuno jasno da je svestan koliko je Si promenio Kinu i njene ambicije. U autorskom tekstu objavljenom neposredno nakon kongresa Kineske komunističke partije, Šolc je naglasio da će za Kinu "potraga za nacionalnom bezbednošću – koja se izjednačava sa stabilnošću komunističkog sistema – kao i nacionalnom autonomijom, u budućnosti biti mnogo važnija."

Ipak, Dalder smatra da ne samo da će u budućnosti bezbednost za Kinu biti važnija, već da ta zemlja ima za cilj promeni čitav sistem međunarodnih odnosa, kako bi stvorila, citirajući nekadašnjeg australijskog premijera Kevina Rada, svet "zasnovan na kineskoj, a ne američkoj moći, i koji je više u skladu sa marksističko-lenjinističkim vrednostima", nasuprot onim koje se neguju na zapadu.

Ovaj pogled je konsistentan sa pogledom na svet Bajdenove administracije, koja je u svojoj strategiji za nacionalnu bezbednost Kinu definisala kao "jedinog konkurenta koji ima i nameru i dovoljno moći da promeni međunarodni poredak."

Bajden i Šolc se ne slažu ne samo oko toga kakav je karakter Sijeve Kine, već i šta je to što danas pokreće međunarodnu politiku. Za Šolca, vodeća sila u međunarodnoj politici je uspon "novih centara moći u multipolarnom svetu", a nemački cilj je da izgradi partnerske odnose sa svim tim državama, kako bi se zajednički izašli na kraj sa svetskim izazovima, navodi američki diplomata.

Sa druge strane, Bajden ne smatra da je svet multipolaran. On smatra da je cilj Kine preuređivanje sveta zasnovanog na pravilima koja su decenijama unazad donosila mnogo koristi državama širom sveta, i to ne samo na Zapadu. Zbog toga on smatra da je strateško takmičenje vodeća sila u međunarodnoj politici.

Ekonomski odnosi u centru pažnje

Dva lidera se ne slažu ni oko toga kako bi trebalo da izgledaju ekonomski odnosi sa Kinom. Obe strane priznaju da je trgovina sa Kinom prihvatljiva, ali samo dok se izbegava ekonomska zavisnost, kao i da je zbog toga neophodno diverzifikovati trgovinu.

Za Šolca, Kina tako ostaje "važan trgovinski partner za Nemačku i Evropu, sa kojim neće raskidati odnose", što se u velikoj meri poklapa sa interesima velikih nemačkih preduzeća. Ipak, interesi privrede i interesi nemačke vlade sve se manje preklapaju, ocenio je Dalder.

Sa druge strane, Bajdenova administracija daleko je skeptičnija u vezi sa Kinom, koju smatra strateškim rivalom. Amerika je već započela da se udaljava od Kine, pre svega kada je u pitanju proizvodnja strateških proizvoda, ali i da ograničava pristup američkoj tehnologiji kineskim firmama.

Dalder, koji otvoreno podržava američki pristup Kini, naglašava da se u Evropi i Nemačkoj mnogi slažu sa Bajdenovim pristupom i pritiskaju nemačku vladu da krene tim putem. "Možemo samo da se nadamo da će ti glasovi pobediti", zaključuje nekadašnji američki ambasador.