Novi obaveštajni podaci prikupljeni sa oborenih iranskih bespilotnih letelica u Ukrajini pokazuju da većinu delova za dronove proizvode kompanije u SAD, Evropi i drugim savezničkim državama, što je izazvalo zabrinutost zapadnih zvaničnika i analitičara i podstaklo istragu vlade SAD, prenosi "Volstrit džornal" pozivajući se na izvore i dokumenta u koja je imao uvid.
Dokumentacija zapadnih delova dronova pokazuje kako je Teheran naoružavao sebe i svoje saveznike snažnim novim oružjem uprkos tome što je bio meta jednog od najsveobuhvatnijih režima sankcija u modernoj istoriji.
Ukrajinski obaveštajci procenjuju da su tri četvrtine komponenti iranskih bespilotnih letelica oborenih u Ukrajini američke proizvodnje, pokazuju dokumenta u koja je list imao uvid.
Istraga je sprovedena nakon što je ukrajinska vojska oborila nekoliko bespilotnih letelica, uključujući iranski dron "mohadžer-6" koji su agenti hakovali tokom leta i neoštećenog prizemljili, tvrde ukrajinski istražitelji.
Komponente, koje je identifikovala ukrajinska vojna obaveštajna služba, verifikovala je Nezavisna komisija za borbu protiv korupcije (NAKO), neprofitna organizacija sa sedištem u Kijevu koja je pregledala dron. NAKO je svoje izveštaje prosledio "Volstrit žurnalu".
Od preko 200 tehničkih komponenti drona koje su identifikovali ukrajinski istražitelji, polovinu su napravile kompanije sa sedištem u SAD, a skoro trećinu kompanije u Japanu, navodi se u izveštaju NAKO.
Iranska misija pri Ujedinjenim nacijama nije želela da komentariše izveštaj ali su naveli da je Teheran "spreman da se sastane sa ukrajinskim tehničkim stručnjacima i da istraži tvrdnje o poreklu bespilotnih letelica ili delova".
Jedan od ciljeva sankcija koje je Amerika uvela Iranu bio je da se Teheran odseče od međunarodnih finansijskih i trgovinskih institucija što bi se odrazilo na smanjeno finansiranje i sporiji razvoj njihove vojske, uključujući i industriju dronova.
Slično tome, zabrane u SAD i Evropi za izvoz komercijalnih komponenti koje bi se mogle koristiti za napredno oružje su osmišljene da spreče Iran i druge neprijateljske zemlje da steknu tehničku ekspertizu Zapada.
Komponente zapadne proizvodnje za koje se čini da vode, pokreću i upravljaju dronovima, predstavljaju uznemirujući problem za svetske lidere koji pokušavaju da obuzdaju razvoj i širenje iranskog oružja. Iransku flotu bespilotnih letelica, zajedno sa precizno navođenim projektilima koje mogu da nose, zapadni bezbednosni zvaničnici sada vide kao veću neposrednu pretnju od iranskog nuklearnog programa.
"Prioritet je da shvatimo kako strani delovi završavaju u iranskim dronovima", rekao je Dejvid Olbrajt, osnivač vašingtonskog Instituta za nauku i međunarodnu bezbednost, koji je prošlog meseca objavio sopstvenu analizu iranskih dronova.
U izveštaju Instituta se navodi da pored zapadnih komponenti, postoje i dokazi da kineske kompanije isporučuju Iranu kopije zapadne robe za proizvodnju borbenih dronova.
Američka savezna agencija odgovorna za sprovođenje kontrole izvoza, Biro za industriju i bezbednost Ministarstva trgovine, pokrenula je istragu o zapadnim delovima iranskih dronova.
Rusija koristi iranske bespilotne letelice za napade na ukrajinsku infrastrukturu. Model "šahid-136" odmah je privukao pažnju javnosti jer ovi "kamikaza dronovi" uništavaju ciljeve udarajući u njih, umesto da lansiraju oružje.
Zapadne komponente ovih dronova pokazuju sa kakvim se poteškoćama suočavaju vlade koje pokušavaju da obuzdaju iransku industriju oružja.
Kako navodi "Volstrit džornal", mnogi delovi nisu obuhvaćeni kontrolom izvoza i lako mogu da se kupe preko interneta i pošalju u Iran preko drugih zemalja koje privlače manje pažnje, kažu predstavnici industrije i zapadni bezbednosni zvaničnici. To je protivzakonito ali i teško da se spreči.
Ministarstvo finansija SAD je u utorak sankcionisalo nekoliko iranskih, ruskih i kompanija iz Ujedinjenih Arapskih Emirata i pojedinaca za koje tvrde da su odgovorni za proizvodnju i transfer iranskih dronova koje Rusija koristi u Ukrajini.
Prema dokumentima ukrajinske obaveštajne službe i izveštaju NAKO-a, servomotore u "mohadžeru-6", koji omogućavaju operaterima da manevrišu bespilotnom letelicom kroz vazduh, je proizvela japanska kompanija "Tonegava-Seiko". Mnoštvo drugih elektronskih komponenti proizvele su jedinice nemačkog "Infineo tehnolodžisa" i američkog "Majkročip tehnolodžija", dva najveća svetska proizvođača čipova.
Teleskopsko infracrveno sočivo visoke rezolucije koje se koristi u "mohadžeru" za nadzor i ciljanje identično je modelu koji je napravila izraelska firma "Ofir optroniks".
Dok eksperti pozivaju kompanije da povedu računa kome prodaju svoje proizvode, postoji još jedan problem. SAD su uvele sankcije Iranu ali većina evropskih zemalja nije.
Najviši zvaničnici Ministarstva finansija SAD najavili su da planiraju da sankcionišu kanale nabavke koje Iran koristi za opremanje svojih dronova. Ali neki stručnjaci iz industrije kažu da ti napori nisu dovoljni.
Džejms Rodžers, vanredni profesor ratnih studija na Univerzitetu Južne Danske, rekao je da je vreme da UN razviju nova pravila za sprečavanje širenja tehnologije dronova na neprijateljske aktere širom sveta.
"Ovo je globalni problem i zahteva globalno rešenje."