Izrael i Hamas postigli su, nakon višenedeljnih pregovora uz posredstvo Katara i Egipta, sporazum o delimičnoj razmeni talaca i zatvorenika, kao i o uspostavljanu privremenog prekida vatre.
Prekid vatre bi trebalo da počne sutra u 10 časova prepodne i da bude na snazi četiri dana. Hamas je pristao da oslobodi 50 od oko 240 talaca kidnapovanih tokom napada od 7. oktobra, dok će Izrael iz svojih zatvora osloboditi 150 Palestinaca.
Ukoliko se najavljeni prekid vatre bude održao, to će biti najduža obustava borbi od izbijanja rata u Pojasu Gaze pre više od mesec i po dana. Iz kabineta izraelskog premijera Benjamina Netanijahua je objavljeno da će među oslobođenim taocima biti žene i deca, kao i da će "oslobađanje svakih dodatnih 10 talaca rezultirati dodatnim danom pauze".
Najavljeno je i da će obustava borbi omogućiti dopremanje do sada najveće količine humanitarne pomoći. Glavni karatski pregovarač Muhamed el Hulaifi je rekao da se nada da će sporazum otvoriti put ka okončanju rata.
"Ovaj sporazum je prvi put da su se obe strane složile da podrže diplomatski put umesto nastavak borbi, koje su nanele toliko bola i patnje nedužnim civilima", naveo je on u saopštenju.
Odluka je, prema navodima lokalnih medija, dovela do određenih podela unutar izraelske vlade.
Ministri iz redova desničarske partije Otzma Jehudit navodno su glasali protiv sporazuma, a njen lider Itamar Ben-Gvir ga je nazvao "katastrofom". Međutim, predstavnici drugih desnih partija u vladi, poput Religioznih cionista, prihvatili su sporazum, tako da je postignuta neophodna većina.
Netanijahu i njegova vlada poslednjih nedelja se nalaze na udaru oštrih kritika, pre svega od porodica kidnapovanih Izraelaca, koji smatraju da premijer ne radi dovoljno na njihovom oslobađanju.
Ipak, unutrašnji pritisak je poslednjih nedelja "nadjačan" sve glasnijim kritikama iz inostranstva, pa čak od nekih od najvernijih izraelskih saveznika.
Sporazum posledica pritiska saveznika
Sporazum o razmeni talaca i primirju je pre svega posledica međunarodnog pritiska, pošto su čak i u Americi zabrinuti zbog eskalacije nasilja, kaže za RT Balkan saradnik Instituta za evropske studije Srboljub Peović.
"Sporazum je pre svega posledica negativne slike Izraela u ovom ratu. Videli smo da je čak i američki politički establišment, koji je tradicionalno čvrsto proizraelski, sada počeo da se koleba. Mislim da je sa te strane veliki broj žrtava i negativna slika Izraela doveo do pritiska, pre svega američkog, da se postigne makar ovo četvorodnevno primirje", objašnjava on.
Američki zvaničnici su, nagon prvobitne bezrezervne podrške Izraelu, poslednjih nedelja počeli da menjaju ton i sve češće naglašavaju da bi Izrael trebalo da uradi više kako bi zaštitio civile u Pojasu Gaze, ali i da dopusti dopremanje veće količine humanitarne pomoći.
Stradanje civila u Gazi dovelo je do oštrih kritika Izraela i SAD širom tzv. Globalnog juga, ali i u mnogim zapadnim državama, u kojima su propalestinski protesti sve češći i masovniji.
Američki predsednik Bajden se našao u problemu i zato što je njegova popularnost među glasačima arapskog i muslimanskog porekla drastično opala, pogotovo u nekom od ključnih saveznih država.
Zašto je Katar važan?
Sporazum Izraela i Hamasa postignut je uz veliku ulogu Katara, malene zalivske monarhije velikih ambicija koja već godinama gradi reputaciju najpouzdanijeg posrednika na Bliskom istoku. Kako navodi Srboljub Peović, u ovom slučaju od ključnog značaja je bio njihov blizak odnos sa rukovodstvom Hamasa.
"Hamas tradicionalno neguje veze sa Katarom. Predsedavajući njihovog politbiroa Ismail Hanije tamo živi od 2012, i oni već godinama unazad finansiraju aktivnosti vlasti u Gazi. Oni to koordinišu sa UN, SAD i Izraelom, ali činjenica je da je u političkim vezama sa Hamasom", dodaje on.
Naš sagovornik dodaje da je sporazum još jedan pokazatelj da nijednoj relevantnoj sili u ovom trenutku ne odgovara eskalacija sukoba, zbog čega se ide ka smirivanju tenzija.
"Mislim da je tu jedan od ključnih faktora to što SAD ne žele da uđu u još jedan bliskoistočni sukob, s obzirom kako su prošli u nekim ranijim, poput onog u Iraku. Sa te strane mislim da nijedna od regionalnih sila nema interes da taj sukob eskalira", naglašava on.