Džeki Kenedi Nikiti Hruščovu: Hvala vašoj ženi na suzama

Ubistvo američkog predsednika Džona Kenedija u Dalasu 22. novembra 1963. godine, jedno je od najzvučnijih političkih ubistava HH veka i šokiralo je svet, uključujući i SSSR, sa kojim su SAD bile u "hladnom ratu". Bez obzira na konfrontaciju po mnogim pitanjima, ubistvo Kenedija je delimično podiglo "gvozdenu zavesu". 

SSSR je gajio simpatije prema Kenediju, koji je bio naklonjeniji zbližavanju i pregovorima sa Moskvom od svog prethodnika Dvajta Ajzenhauera. 

Prijateljski odnos prema mladom američkom predsedniku u SSSR-u je bio ojačan pred njegovo ubistvo. Naime, 11. juna 1963. godine u novinama "Pravda" objavljen je programski govor Kenedija pod naslovom "Preispitajte odnos prema svetu". Otvoreno izražene simpatije prema ruskoj naciji i kulturi, te čvrsto uverenje da je moguće i potrebno dogovoriti se o miru i saradnji sa komunistima, uprkos ideološkom razdoru – sve to kao da je otvorilo novu stranicu svetske istorije.

Izveštaji KGB-a koje je Centralni komitet primio nakon tragedije ukazivali su da su sovjetski građani širom SSSR-a iskreno tugovali zbog Kenedijeve smrti, nadajući se da će počinilac biti uhapšen.

Sovjetski lider Nikita Hruščov je bio potpuno skrhan kada je čuo da je Kenedi ubijen. Prema memoarima njegovog sina, Hruščov je, pošto je primio vest, pao na kolena i zaplakao. 

Iste večeri održan je sastanak Prezidijuma Centralnog komiteta KPSS, na kome je do najsitnijih detalja osmišljen plan za žalost, nakon čega je Hruščov izjavio saučešće novom predsedniku SAD i Kenedijevoj supruzi Džeki.

Supruga prvog sekretara Nina Petrovna se takođe se obratila Džeki Kenedi što je bio jedinstveni slučaj u sovjetskoj istoriji. Nakon sastanka je KPSS bilo je rešeno da najstariji član Prezidijuma CK Anastasas Mikojan predstavlja SSSR na Kenedijevoj sahrani. 

Mikojan je u SAD uspeo da popriča sa zvaničnicima iz SAD i premijerom Velike Britanije, ali najveći utisak na njega ostavila je upravo Džeki Kenedi. 

Prema memoarima sovjetskog ambasadora Anatolija Dobrinina, Džeki je na prijemu, sa suzama u očima, izjavila kako SSSR i SAD treba da teže ka miru kao što je to hteo njen, sada već pokojni, suprug. 

"Ujutru, na dan kada je moj muž ubijen, neočekivano mi je u hotelu pre doručka rekao da se sve mora učiniti da se uspostave dobri odnosi sa Rusijom. Ne znam zbog čega je to rekao u tom trenutku, ali je zvučalo kao rezultat dubokog razmišljanja. Sigurna sam da bi Hruščov i moj muž mogli da postignu uspeh u potrazi za mirom, zaista su tome težili. Sada obe strane moraju da nastave da idu tim pravcem i da postignu uspeh".

RT Balkan prenosi neka od objavljenih dokumenata 

№1. Beleška ambasadora SAD F.D. Kolera ministru stranih poslova SSSR-a A.A. Gromiku

23. novembar 1963. godine 

Poštovani gospodine Gromiko,

Smatram svojom tužnom dužnošću da vas obavestim o smrti predsednika Sjedinjenih Američkih Država Džona Ficdžeralda Kenedija 22. novembra 1963. godine u Dalasu u Teksasu. Takođe bih želeo da vas obavestim da je potpredsednik Lindon B. Džonson položio zakletvu kao predsednik Sjedinjenih Američkih Država u 15.39 časova po istočnom vremenu 22. novembra 1963. godine.

U skladu sa našim nacionalnim običajima, u Ambasadi će se održati period žalosti u trajanju od 30 dana.

Knjiga žalosti biće otvorena u mojoj rezidenciji 23, 24. i 25. novembra u periodu od 12.00 do 13.00 i 15.00 i 17.00 časova.

Duboko sam vam zahvalan na saučešću koje ste mi sinoć izrazili telefonom, o čemu sam, naravno, obavestio svoju vladu.

Iskreno Vaš

Foj D. Koler 

№2. Šifrirani telegram ambasadora SSSR-a A.F. Dobrinjina Centralnom komitetu KPSS

23. novembra 1963. Sov. Tajna

Brežnjevu, Voronovu, Kirilenkou, Kozlovu, Kosiginu, Kusinenu, Mikojanu, Podgornom, Poljanskom, Suslovu, Hruščovu, Šverniku, Grišinu, Efremovu, Mazurovu, Mžavanadze, Rašidovu, Ponomarjovu, Gromiko, Kuznjecovu

Spec. №1969 Vanredno

U vezi sa Kenedijevom smrću, smatralo bi se prikladnim:

1. Pošaljite u ime N.S. Hruščova i L.I. Brežnjeva saučešće novom predsedniku L. Džonsonu i Kenedijevoj supruzi, kao i u ime A.A. Gromiko - Rasku.

2. Neko od članova vlade, na primer A.A. Gromiko, da poseti Kolera i izrazi saučešće.

3. Možda treba poslati nekog od članova vlade u SAD da prisustvuje sahrani Dž. Kenedija, ali se ovo pitanje može rešiti nešto kasnije, kada bude jasna procedura sahrane, o čemu ćemo vas dodatno obavestiti.

U svoje lično ime, uputio sam saučešće supruzi predsednika, Rasku i R. Kenediju.

№3. Poruka N.S. Hruščov Dž. Kenedi
23. novembra 1963

gđa Žaklina Kenedi

Vašington

Bela kuća

Sa osećanjem duboke lične tuge saznao sam za tragičnu smrt vašeg supruga, američkog predsednika Džona F. Kenedija.

Izazivao je veliko poštovanje od svih koji su ga poznavali. I susreti sa njim će zauvek ostati u mom sećanju.

Primite moje najiskrenije saučešće zbog velike tuge koja vas je zadesila.

N. Hruščov

№4. Poruka N.P. Hruščove Ž. Kenedi
23. novembra 1963

gđa Žaklina Kennedi

Šokirana sam tragičnom smrću vašeg supruga, predsednika Sjedinjenih Američkih Država Džona F. Kenedija, molim vas da u ovom tužnom času primite moje iskreno saučešće.

Nina Petrovna Hruščova

Hvala vašoj ženi na suzama

Prema rečima sovjetskog ambasadora u SAD Dobrinjina, Džeki Kenedi je bila toliko dirnuta podrškom Hruščova i njegove supruge, da je napisala pismo i zamolila ga da ga prosledi lično sovjetskom vođi. Zanimljivo je da je koverta je bila malo zalepljena na jednom mestu a pismo nije bilo otkucano, već je napisano od početka do kraja rukom Džeki Kenedi, što se smatra znakom posebnog poštovanja prema adresatu.

"Bela kuća, 1.12.1963.

Poštovani gospodine predsedavajući-predsedniče,

Želela bih da vam se zahvalim što ste poslali gospodina Mikojana kao svog predstavnika na sahranu mog muža.

Izgledao je tako uznemireno kada mi je prišao i to me je veoma dirnulo.

Pokušala sam tog istog dana da vam nešto kažem preko njega, ali za mene je to bio tako užasan dan da ne znam da li su moje reči izašle onako kako sam želela.

Zato, sada, jedne od poslednjih noći koje ću provesti u Beloj kući, u jednom od poslednjih pisama koje ću napisati na ovim papirima Bele kuće, želela bih da vam napišem svoju poruku.

Šaljem pismo samo zato što znam koliko je mom mužu stalo do sveta i koliko je u toj brizi odnos između vas i njega imao centralno mesto. U svojim govorima je više puta citirao vaše reči: "U budućem ratu, preživeli će zavideti mrtvima".

Vi i on ste bili protivnici, ali ste bili i saveznici u odlučnosti da sprečite da se svet digne u vazduh.

Poštovali ste jedan drugog i mogli ste da se nosite jedan sa drugim. Znam da će predsednik Džonson učiniti sve da uspostavi isti odnos sa vama.

Opasnost koja je brinula mog muža bila je da rat neće započeti veliki, nego mali narodi.

Dok veliki ljudi razumeju potrebu za samokontrolom i uzdržanošću, mali ljudi su ponekad više vođeni strahom i ponosom. Kad bi samo u budućnosti veliki ljudi mogli da nateraju male da sednu i pregovaraju pre nego što počnu da se bore!

Znam da će predsednik Džonson nastaviti politiku u koju je moj muž tako duboko verovao – politiku kontrole i obuzdavanja – i biće mu potrebna vaša pomoć.

Šaljem ovo pismo jer sam tako duboko svesna važnosti odnosa koji je postojao između vas i mog muža, a takođe i zato što ste vi i gospođa Hruščov bili tako ljubazni u Beču.

Čitala sam da su joj se pojavile suze u očima kada je izašla iz američke ambasade u Moskvi nakon što se upisala u knjigu žalosti.

Hvala joj za ovo.

S poštovanjem,

Žaklin Kenedi".

Odnosi SSSR-a i SAD nikada nisu bili jednostavni, ali odnosi lidera dveju zemalja ni pre ni kasnije nikada nisu bili bolji nego za vreme vladavine Kenedi-Hruščov.