Pobeda desničarske Partije slobode (PVV) kontroverznog političara Gerta Vildersa na parlamentarnim izborima u Holandiji šokirala je mnoge ne samo u Holandiji, već i u celoj Evropi.
Iako su istraživanja pokazivala da bi PVV mogla da ostvari dobar rezultat, pa čak i da zauzme prvo mesto, verovatno ni sam Vilders nije očekivao tako ubedljivu pobedu – njegova partija je osvojila čak 37 poslaničkih mesta, značajno više od drugoplasirane zeleno-leve koalicije koja je ostala na 25, odnosno čak 20 više u odnosu na izbore od pre dve godine.
Gert Vilders je poslednjih godina postao jedan od najprepoznatljivijih, ali i najkontroverznijih političara u Evropi.
Zbog svoje zapaljive retorike i blajhano plave kose, mnogi ga porede sa nekadašnjim američkim predsednikom Donaldom Trampom, ali i sa njegovom "političkom devojkom" Marin Le Pen. PVV je osnovao 2006. godine, zalažući se pre svega za ograničenja imigracije i izlazak Holandije iz Evropske unije, zbog čega je i privukao dosta pažnje.
Vilders već više od 15 godina važi za jednog od najglasnijih i najotvorenijih kritičara islama u Zapadnoj Evropi. On je jednom prilikom izjavio da "nema ništa protiv muslimana, već da mrzi samo islam", koji je nazvao ideologijom, a ne religijom. Kuran smatra "fašističkom knjigom" koju bi trebalo zabraniti kao i Hitlerov Majn Kampf.
Vilders veruje da su muslimani "robovi" svojih verskih uverenja, od kojih bi mogli da se oslobode ako im uzor ne bude bio "masovni ubica, tiranin i pedofil Muhamed".
Kontroverzni holandski političar nikada nije krio svoje stavove, zbog čega je imao problema kako sa vlastima, tako i sa pretnjama raznih ekstremista.
Njemu je 2016. suđeno zato što je na predizbornom skupu dve godine ranije svoje pristalice pitao "da li žele manje Marokanaca u Holandiji", što su oni zdušno podržali.
Zbog pretnji koje neprestano dobija, nalazi se pod dvadesetčetvoročasovnim nadzorom holandskih bezbednosnih službi, na svoje radno mesto u Parlamentu dolazi blindiranim vozilom, dok u javnosti stalno nosi pancir.
Autor je kratkog filma Fitna u kom tvrdi da islam podstiče terorizam, antisemitizam, nasilje nad ženama, nevernicima i islamski univerzalizam. Zbog kontroverzi koje je taj film izazvao, 2009. mu je bio zabranjen ulazak u Ujedinjeno Kraljevstvo – što je dovelo do manjeg diplomatskog skandala između te zemlje i Holandije.
Od Moskve do Jerusalima
Vilders od dominantnih evropskih narativa odstupa i kada je reč o odnosu prema Rusiji. On je 2016. godine ruskog predsednika Vladimira Putina nazvao "pravim patriotom", a više puta je kritikovao "rusofobnu histeriju" koju je, prema njegovom mišljenju, širila holandska vlada.
Tokom posete Moskvi krajem februara 2018. godine, Vilders je na tadašnjem Tviteru okačio sliku iz ruske Dume sa natpisom: "Rusija. Moskva. Duma. Stop rusofobiji. Vreme je za realnu politiku. Partnerstvo umesto neprijateljstva!". Nekoliko dana kasnije, na istoj društvenoj mreži je napisao i: "Iz Rusije s ljubavlju!".
Nakon početka ruske vojne operacije u Ukrajini, februara 2022. godine, Vildersova partija je podržala (na kraju neuspešnu) inicijativu o proglašenju holandske neutralnosti, dok su u junu iste godine pozvali na ukidanje sankcija protiv Rusije. Oni su se više puta usprotivili i slanju naoružanja Ukrajini.
Vilders važi i za velikog ljubitelja Izraela, u kom je proveo dve godine života i koji je posetio više od 40 puta. On je jednom prilikom čak i predložio da Jordan promeni ime u "Palestina", kako bi "Palestinci konačno dobili svoju domovinu" i time okončali sukob u tom delu sveta.
On je takođe rekao da Izrael zaslužuje poseban status u holandskoj vladi jer se "borio za Jerusalim u njihovo ime".
"Ako Jerusalim padne u ruke muslimana, sledeći će biti Atina i Rim. Dakle, Jerusalim je glavni front koji štiti Zapad. To nije sukob oko teritorije, već ideološka bitka između mentaliteta oslobođenog Zapada i ideologije islamskog varvarstva", rekao je on.
Hoće li Vilders konačno ući u vladu?
Zahvaljujući odličnom rezultatu na jučerašnjim izborima, Vildersova partija je sada favorit na formiranje nove vlade, a kontroverzni političar bi mogao da postane novi premijer (o čemu su pisali i neki njemu nenaklonjeni posmatrači).
Ipak, dolazak do najmanje 75 poslanika potrebnih za formiranje vlade moglo bi da predstavlja izazov, pošto je u fragmentiranom politikom sistemu neophodno sastavljanje višečlanih i ideološki šarenolikih koalicija.
Lideri partija desnog centra Dilan Ješilgoz i Piter Omciht, čije su stranke završile na trećem i četvrtom mestu, za sada nisu odbacili mogućnost saradnje sa Vildersom i njegovom partijom.
S obzirom da je formiranje "centrističkog" kabineta sa partijama levice malo verovatno, na Ješilgoz i Omcihtu je trenutno da odluče da li će formirati koaliciju sa PVV-om, ili će Holandiju gurnuti u nove izbore.
Razrešenje postizborne zavrzlame te bi trebalo očekivati u skorije vreme, pošto su koalicioni pregovori nakon prošlih izbora trajali čak 299 dana.