Svet
Fidel Kastro: Večiti vođa Kubanske revolucije
Vest o njegovoj smrti izazvala je različite reakcije u svetu. Poštovaoci slobodne Kube su ga žalili, dok su na Floridi, u Majamiju, kubanski emigranti slavili njegovu smrt
Kada su Fidela Kastra, harizmatičnog vođu revolucije na Kubi, pitali kada će da obrije bradu i skine uniformu, on je odgovorio: "Kada se okonča revolucija."
Kastro je vladao Kubom 47 godina, sve do 2006, kada ga je nasledio brat Raul. U javnosti se poslednji put pojavio na kongresu Komunističke partije Kube 2016. godine.
Kastro je umro 25. novembra 2016, u 90. godini. Prema priznanju Raula, Fidel je preživeo oko 600 atentata, u organizaciji američkih obaveštajnih službi.
Vest o njegovoj smrti izazvala je različite reakcije u svetu. Poštovaoci slobodne Kube su ga žalili, dok su na Floridi, u Majamiju, u čuvenom restoranu "Versaj", gde se decenijama okupljaju protivnici Kastra, kubanski emigranti slavili njegovu smrt.
Prvi svetski lider koji je reagovao na smrt Fidela Kastra bio je indijski premijer Narendra Modi, koji je izjavio da je Kastro "jedna od najvećih ikona 20. veka čiju smrt Indija žali."
Nedavno je u Moskvi otkriven spomenik Kastru, kada su se sastali ruski i kubanski predsednici Vladimir Putin i Migel Dijas-Kanel. "Sovjetski Savez i Rusija su uvek podržavali kubanski narod u borbi za nezavisnost. Kuba zauzima isti stav prema Rusiji", rekao je tada Putin.
Pobeda nad Batistom
Kastro nije imao vojničko obrazovanje, po profesiji je bio pravnik. Pošto nije uspeo da na miran način smeni kubanskog diktatora Fulgencija Batistu, odlučio se za oružani ustanak. Dvadeset šestog jula 1953, sa oko 160 istomišljenika, predvodio je samoubilački napad na vojnu kasarnu Monkada u Santjago de Kubi, kada je većina pobunjenika ubijena, a on je osuđen na 15 godina zatvora.
Nakon amnestije 1955. godine, Fidel odlazi u Meksiko, gde nastavlja borbu protiv proameričkog režima. Tamo je Kastro organizovao kubanske izgnanike u revolucionarnu grupu pod nazivom pokret "26. jul". U Meksiku upoznaje i legendarnog Argentinca Če Gevaru, koji će se mu se pridružiti posle samo tri sata razgovora.
Posle ponovnog iskrcavanja na Kubi, 2. decembra 1956, gotovo svi su ubijeni ili zarobljeni, osim Fidela i Raula, Če Gevare i još devetoro drugih, koji su se povukli na Sijera Maestru, da odatle vode gerilski rat protiv Batistinih snaga.
Tokom te dve godine, revolucionarne snage su izvojevale niz pobeda nad sve više demoralisanim i sve lošije vođenim vladinim trupama. Vojni porazi vladinih snaga su se množili jedan za drugim kako se pogoršavala unutrašnja politička kriza na Kubi.
Konačno, Batista pobegao je iz zemlje 1. januara 1959. Kastrove gerilske snage do nogu su potukle profesionalnu vojsku Batiste od preko 30.000 ljudi.
Dosledni protivnik imperijalizma SAD
Sa dolaskom nove revolucionarne vlasti stalno se pogoršavaju odnosi sa SAD. Nakon što je kubanska vlada nacionalizovala rafinerije nafte i šećerane, SAD su prestale da kupuju kubanski šećer i zavele su ekonomski embargo protiv Kube.
Kubanski trgovinski sporazum sa Sovjetskim Savezom u februaru 1960. je produbio američko neprijateljstvo.
U januaru 1961. Sjedinjene Države su prekinule i diplomatske odnose sa ovom ostrvskom državom. U aprilu iste godine, američka vlada je tajno opremila hiljade kubanskih izgnanika da zbace Kastrovu vladu. Njihovo iskrcavanje na Kubu u Zalivu svinja, u aprilu 1961, slomile su kubanske oružane snage. U decembru 1961. Kastro je izjavio: "Ja sam marksista-lenjinista i ostaću to do svoje smrti."
U kolumni za list "Granma", Kastro je opisao svoje političke ideale: "Jednaka prava svih građana u zdravstvu, obrazovanju, radu, ishrani, bezbednosti, kulturi i nauci, ista prava koja smo proklamovali kada smo počeli našu borbu, poneseni snovima o pravdi i jednakosti za sve ljude sveta, to je ono što svima želim."
Kastro je bio i ostao dosledni protivnik imperijalizma, koji je prkosio desetorici američkih predsednika. "SAD, čija je teritorija i industrija nakon Drugog svetskog rata bila pošteđena", piše Kastro, "postale su najbogatija i najbolje naoružana zemlja u urušenom svetu sa mnogo mrtvih, unesrećenih i gladnih. Sovjetski Savez i Kina su izgubili više od 50 miliona života. Gotovo čitavo svetsko zlato slilo se u kasu SAD."
Kuba nastavlja da zahteva od Vašingtona da im ukine ekonomske sankcije, da vrati teritoriju na kojoj se nalazi zloglasna vojna baza Gvantanamo i da isplati kubanskom narodu odštetu za sve ljudske i ekonomske žrtve koje su im tokom pola veka nanele Sjedinjene Države.
