Amerika već decenijama vodi ekonomski rat protiv Evrope

Istraživanje koje je objavila francuska Škola ekonomskog ratovanja, zasnovano na intervjuima sa francuskim obaveštajcima, pokazalo je da 97 odsto ispitanih smatra da su SAD strana sila koja "najviše ugrožava ekonomske interese" Pariza.

Studija je sprovedena kako bi se odgovorilo na pitanje "šta će biti sa Francuskom u situaciji sve zaoštrenijeg ekonomskog rata". Taj odgovor je hitno potreban EU, ​​jer su zapadne sankcije Rusiji, posebno kada su u pitanju energenti, imale katastrofalne posledice na evropske zemlje. Sa druge strane, sankcije nisu imale predviđeni efekat na Rusiju, niti su naudile Americi, zemlji koja se najagresivnije zalaže za ove mere.

Prećutkivana zavisnost od SAD

Kako objašnjava glavni autor izveštaja Kristijan Arbulo, po završetku Drugog svetskog rata, "očigledan strah" od Komunističke partije među francuskim elitama koja je preuzela vlast u Francuskoj "snažno je podstakao deo političara da stavi bezbednost države u ruke SAD, posebno pozivajući na uspostavljanje stalne vojne baze u Francuskoj".

"Podrazumeva se da sve ima svoju cenu. Nadoknada za ovu pomoć preko Atlantika bila je ulazak Francuske u stanje globalne zavisnosti - monetarne, finansijske, tehnološke - u odnosu na SAD", kaže Arbulo. I osim od 1958. do 1965. kada je general Šarl de Gol pokušao da poveća autonomiju Pariza od Vašingtona i NATO-a, francuski lideri su uglavnom bili na liniji politike SAD.

To znači da osim retkih javnih skandala kao što je prodaja francuske imovine američkim kompanijama, ili australijsko odustajanje od kupovine podmornica francuske proizvodnje u korist kontroverznog sporazuma sa SAD i UK (AUKUS), malo je diskusija u glavnom toku o tome kako Vašington kontroliše francusku ekonomiju, a time i politiku. 

Zbog toga ekonomski rat ostaje "prećutkivani sukob koji prethodi klasičnom vojnom sukobu, prati ga, a zatim izbija u prvi plan". Ovo je važno jer svaka debata o negativnim aspektima odnosa Evrope i SAD ispušta iz vida osnnovnu činjenicu da "SAD teže da osiguraju svoju nadmoć u svetu, a da pritom ne izgledaju kao tradicionalna imperija".

EU možda ima trgovinski suficit od 150 milijardi evra sa SAD, ali Amerika nikada ne bi dobrovoljno pristala da ekonomska prednost pređe u "stratešku autonomiju". 

Nemačka gradi moć, Francuska je čuva

Arbulo smatra da se ovakve stvari još više prećutkuju u Nemačkoj, jer Berlin "nastoji da uspostavi novi oblik prevlasti u Evropi" zasnovan na zavisnosti od SAD.

Pošto Francuska "nije u fazi izgradnje moći, već teži njenom očuvanju", što je znatno drugačije stanje u odnosu na Nemačku, to bi trebalo da znači da Francuzi mogu lakše da prepoznaju i priznaju toksičnu zavisnost od Vašingtona i da na to gledaju kao na problem koji mora da se reši.

Teško je zamisliti da bi jedan akademski institut sa sedištem u Berlinu napisao ovakav izveštaj, uprkos tome što je Nemačka najviše pogođena antiruskim sankcijama.

Neki analitičari su čak govorili o mogućoj deindustrijalizaciji Nemačke, jer je njena nesposobnost da napaja energetski intenzivne ekonomske sektore uništila njen tridesetogodišnji trgovinski suficit - možda zauvek.

Vikiliks: SAD špijunirale francuske izbore i ekonomiju  

Ali osim što je francuska "zavisnost" od Vašingtona drugačija od nemačke, Pariz ima i druge razloge da neguje "kulturu ekonomskog suprotstavljanja" i da pažljivo prati "strane interese" koji štete ekonomiji i kompanijama.

Nalog američke Agencije za nacionalnu bezbednost koji je poslat ostalim članovima globalne špijunske mreže "Pet očiju" - Australiji, Kanadi, Novom Zelandu i Velikoj Britaniji - koji je objavio Vikiliks, pokazuje da je Vašington od 2002. godine tražio od svojih saveznika sve informacije koje mogu da pronađu o ekonomskim aktivnostima francuskih kompanija, ekonomskoj i trgovinskoj politici francuske vlade i stavovima Pariza o godišnjim samitima G8 i G20.

Sve što se sazna deli se sa ključnim američkim donosiocima ekonomskih odluka i ministarstvima, uključujući Federalne rezerve i Trezor, kao i obaveštajne agencije, kao što je CIA.

Drugo poverljivo otkriće Vikiliksa pokazuje da je CIA - između novembra 2011. i jula 2012. godine - angažovala špijune širom mreže "Pet očiju" kako bi nadgledali kampanje i kandidate na predsedničkim izborima u Francuskoj.

Vašington je bio posebno zabrinut zbog pobede Socijalističke partije, pa je tražio različite informacije "kako bi pripremio kreatore američke politike za postizborni francuski politički pejzaž i potencijalni uticaj na američko-francuske odnose". Od posebnog interesa za CIA bili su "stavovi predsedničkih kandidata o francuskoj ekonomiji, ali i o SAD, kao i njihovi pokušaji da dopru do lidera drugih zemalja".

Naravno, oni koji su špijunirali Francusku nisu bili svesni da za to vreme Vašington špijunira njih. Jer, nije Kisindžer tek tako izjavio da je "opasno biti neprijatelj Amerike, ali je fatalno biti njen prijatelj".