Svet
"Rusi dolaze!" Ko je Džejms Forestol, bivši ministar odbrane SAD koji je skončao u rusofobnom ludilu
Na paranoju bivšeg ministra odbrane SAD i agresivnog rusofoba Džejmsa Forestola podsetila je nedavno ambasada Ruske Federacije u BiH u odgovoru na neosnovane optužbe Zukana Heleza
Na neosnovane tvrdnje ministra odbrane u Savetu ministara Bosne i Hercegovine Zukana Heleza da se na području Republike Srpske, zajedno sa Rusima, održavaju kampovi za obuku paravojnih formacija ruska ambasada u BiH odgovorila je podsetivši na jednu izuzeto zanimljivu ličnost iz američke istorije.
"Kažu da je Džejms Forestol (ko je uopšte taj čovek - Ministra odbrane Zukana Heleza će konsultovati u ambasadi SAD) trčao po psihijatrijskoj bolnici pa vikao - 'Rusi dolaze! Rusi dolaze! Posvuda su! Video sam ruske vojnike!' A onda se bacio kroz prozor..."
"Apsolutno se nećemo čuditi ako se Zukanu Helezu sutra privideti Rusi ispod kreveta", glasi deo fusnote koju je objavila ruska ambasada.
Džejms Forestol je postao igrač na američkoj državnoj sceni u junu 1940. godine, kada ga je tadašnji predsednik Frenklin D. Ruzvelt postavlja na mesto specijalnog savetnika nakon uspešne karijere investitora na Volstritu.
Svega šest meseci kasnije, on postaje zamenik ministra za mornaricu.
Forestol se na ovoj poziciji pokazao posebno efikasnim, a što se odražavalo u njegovoj sposobnosti da mobiliše domaću industriju za vojne i civilne svrhe, kao i u logističkom planiranju.
Na mesto ministra za mornaricu stupa nakon smrti svog prethodnika Frenka Noksa 1944. godine. Forestol na ovoj poziciji dočekuje i kraj Drugog svetskog rata, kada je igrao značajnu ulogu u predaji Japana. Takođe je bio prisutan na Ivo Džimi tokom čuvenog podizanja američke zastave, koju je, prema nekim izvorima poneo kući kao suvenir.
Šampion rusofobije u državnom vrhu SAD
Već za vreme svog angažmana na Pacifiku, Forestol se pokazao kao agresivni protivnik Sovjetskog saveza i komunizma, kada ga je više brinula mogućnost komunističkog uticaja u ratom razorenom Japanu nego pretnja od pojave novog, militantnog Tokija.
Za vreme rata, Forestol je u više navrata urgirao kod tadašnjeg Vrhovnog komandanta savezničkih snaga Dvajta Ajzenhauera da bude oprezan u saradnji sa Sovjetima, jer, kako je Ajzenhauer zabeležio, komunisti nikad neće odustati od namere da u potpunosti unište predstavničku demokratiju.
Forestolova rusofobija dobija nove razmere po završetku rata, kada urgira kod tadašnjeg predsednika Harija Trumana da zauzme tvrđi stav prema Sovjetima po pitanju Poljske, a postao je i vatreni pristalica tzv. "Dokumenta iks", u kojem je zvaničnik Stejt departmenta Džordž Kenan pozivao na suzbijanje Sovjetskog saveza.
Nakon reforme američke vojske, Truman imenuje Forestola za prvog američkog ministra odbrane. Usred agresivne antisovjetske i antikomunističke politike, Forestol dospeva na tapet kolumniste Drua Pirsona, koji će ga u privatnim razgovorima opisati kao "najopasnijeg čoveka na svetu", uz tvrdnje da može isprovocirati "novi svetski rat".
Predsednik Hari Truman će zatražiti Forestolovu ostavku nakon što je osvojio drugi mandat 1948. godine, pošto su u javnost isplivale informacije da je ministar odbrane privatno pregovarao o budućnosti svoje pozicije sa republikanskim kandidatom Tomasom Djuiem.
Poslednji dani Džejmsa Forestola
Poziv na ostavku doprineo je nepovratnom pogoršanju Forestolovog fizičkog i mentalnog zdravlja, a 1949. godine je hospitalizovan usred akutne depresije. Forestol je izvršio samoubistvo 22. maja iste godine, tako što je navodno pao sa šesnaestog sprata vojne bolnice u Merilendu usred namere da se obesi.
Tvrdnje o Forestolovoj navodnoj epizodi akutne paranoje u eter je izneo Dru Pirson 9. aprila 1949. godine, manje od dve nedelje nakon što je ministar odbrane zvanično podneo ostavku.
Pirson je tvrdio da se Forestol, koji se našao na imanju zamenika državnog sekretara Roberta Loveta u Hobi Saundu na Floridi, probudio uz zvuk protivpožarnog alarma i istrčao iz svojih odaja vičući: "Rusi dolaze! Rusi dolaze! Oni su tu u blizini! Video sam ruske vojnike!"
Imajući u vidu političko neprijateljstvo Forestola i Pirsona, kao i to da niko drugi nije javno posvedočio o incidentu, on nije u potpunosti prihvaćen kao istinit.
