"Ističe nam vreme": NATO pravi "vojni Šengen"?
NATO bi trebalo da uspostavi "vojni Šengen", kako bi se u slučaju rata sa Rusijom omogućilo što brže kretanje trupa, opreme i municije, poručio je šef evropske logistike Alijanse Aleksandar Solfranak.
"Ističe nam vreme. Ono što ne uradimo u mirnodopskim uslovima neće biti spremno u slučaju krize ili rata", rekao je Solfranak pozivajući evropske nacije da se uključe u formiranje takve zone.
Solfrank je, inače, zadužen za Zajedničku komandu za podršku koja koordinira kretanje ljudi i materijala bloka širom čitavog kontinenta. Iako je centar osnovan 2021. kako bi se pojednostavile pripreme za potencijalni rat sa Rusijom, njegovo funkcionisanje i dalje koče nacionalni propisi.
Prenošenje municije preko evropskih granica često tako zahteva posebne dozvole, dok transport velikih trupa ili opreme može zahtevati prethodno obaveštavanje.
Solfrank je zato, govoreći za Rojters, pozivajući se na sporazum o slobodnom putovanju između većine država EU, predložio da evropske zemlje uspostave "vojnu šengensku zonu".
O ovakvim logističkim i birokratskim pitanja NATO-a govorio je ranije i bivši komandant američke vojske u Evropi Ben Hodžis.
"Nemamo dovoljno transportnih kapaciteta, niti infrastrukture koja omogućava brzo kretanje NATO snaga širom Evrope", rekao Hodžis prošle godine.
Različite zemlje, na primer, imaju različite koloseke, ukazao je on, dodajući da nemački železnički operater "Dojče ban" ima kapacitet da premesti samo jednu i po oklopnu brigadu – što je oko 4.000 vojnika, 90 tenkova i 150 oklopnih vozila – u bilo kom trenutku.
No, nije lako ni kretanje drumom. Rojters tako podseća da je grupa francuskih tenkova koja je prošle godine išla kroz Nemačku na vežbu u Rumuniji, zaustavljena jer im je težina bila veća nego što propisi o drumskom saobraćaju dozvoljavaju.
A čak i kada bi se tenkovima dozvolilo da prođu kroz Nemačku, oni fizički ne bi mogli da pređu Poljsku u kojoj ih čekaju loše konstrukcije mostova.
NATO trenutno ima 10.000 vojnika u osam borbenih grupa stacioniranih širom istočne Evrope. Generalni sekretar Jens Stoltenberg najavio je prošle godine da im je cilj pripreme 300.000 visoko spremnih rezervista. Prema Stoltenbergovom planu, 100.000 ovih vojnika moglo bi da stigne do bojnog polja u roku od nedelju dana, dok bi ostatak stigao mesec dana kasnije.
Iako je Rusija više puta upozoravala da je NATO postao de fakto učesnik u ukrajinskom sukobu tako što je Kijevu obezbedio oružje, obuku i obaveštajne podatke, Moskva do sad Alijansi nije pretila ratom.
Solfrank ipak tvrdi da se NATO mora pripremiti za takav sukob.
"Moramo da budemo ispred njih, moramo dobro da pripremimo scenu pre nego što se neko pozove na član 5", rekao je on Rojtersu, misleći na zajedničku odbrambenu klauzulu bloka.