EU menja osnivački ugovor i ukida veto? Sprema li se "otmica" Evrope?

Otmica Evrope ili samo nadogradnja i korak napred Evropske unije – šta je krajnji cilj predloga izmene osnovnog ugovora EU koji je tankom većinom pre dva dana usvojio Evropski parlament, na predlog najvećeg evropskog federaliste, Gija Ferhofštata?

Plan reforme EU kratko nazvan "Izveštaj o predlozima Evropskog parlamenta za izmene i dopune Ugovora, kako je slavodobitno ovaj lider liberala objavio na svom Tviter nalogu, trebalo bi da stane na kraj principu jednoglasnosti prilikom glasanja, kao i da označi formiranje odbrambene unije"

Jedva napabirčena većina u Parlamentu pokazala je da su članovi EU veoma podeljeni oko ovog predloga. Ali zašto?

"Čini se da je osnovna namera da se likvidira pravo veta država članica u odlučivanju, čime bi se dala veća ovlašćenja institucijama EU, što bi se moglo okarakterisati kao opasna uzurpacija vlasti. Predlog Evropskog parlamenta predviđa masovni prenos nadležnosti sa nacionalnog na nivo EU, a sistem jednoglasnog glasanja – pravo veta država članica – bio bi gotovo u potpunosti ukinut ili zamenjen kvalifikovanom većinom. Suština predloga je da Evropski parlament dobije veća ovlašćenja, odnosno da dobije puno pravo zakonodavne inicijative i postane suzakonodavac za dugoročni budžet EU", ukazuje Petar Milutinović sa Instituta za Evropske studije.

Predlog EU on ocenjuje kao pokušaj federalizacije bloka, odnosno stvaranja funkcionalnijeg sistema upravljanja u EU.

Evropski parlament predlaže izmenu Ugovora o EU

Ključni predlozi Parlamenta su, kaže sagovornik RT Balkan, da se, između ostalog, u Savetu EU odluke donose kvalifikovanom većinom, da se izvrši revizija pravila za sastav Komisije (preimenovane u "evropsku izvršnu vlast"), uključujući i propise za izbor njenog predsednika. Cilj je, dodaje, i da se broj komesara EK ograniči na 15 (rotirajući komesari, između zemalja članica).

Poslanici Evropskog parlamenta, kaže Milutinović, pozivaju na veća ovlašćenja za EU  po pitanjima životne sredine, kao i na podelu ovlašćenja EU u oblastima koje su sada u isključivoj nadležnosti država članica: javno zdravlje, civilna zaštita, industrija i obrazovanje.

"Postojeća zajednička ovlašćenja i EU i država članica treba dalje razvijati u oblastima energetike, spoljnih poslova, spoljne bezbednosti i odbrane, spoljne granične politike i prekogranične infrastrukture", dodaje Milutinović.

Ništa od reforme zbog sukoba: Francusko-nemački raskol potresa EU

Evropski konzervativci i reformisti glasno se protive ovakvoj ideji i nazivaju je pokušajem stvaranja "distopijske superdržave umesto unije", kao i spuštanjem nacionalnih država na status regiona. Neki od njih slikovito ovo opisaju kao "otmicu Evrope" i dokaz koliko je "EU opasna".

Mađari koji su do sad rado potezali svoje pravo veta takođe ne pristaju na plan koji bi, kako neki strahuju, doveo do jednoumlja u EU- odnosno do prostog prihvatanja svega što nameće Brisel.

"Ako bi bio usvojen predlog EP da se ugovori EU izmene i da se stvori neka vrsta novog ustava, na gubitku bi bile manje države, tako da Mađarska to neće podržati", rekao poslanik Orbanovog Fidesa Laslo Tročanji.

Konzervativna vlada Poljske usvojila je i rezoluciju kojom se protivi predloženim promenama ugovora Evropske unije, tvrdeći da bi takve izmene "umanjile suverenitet Poljske", a da bi uz to "služile interesima dve najveće države članice EU" - Francuske i Nemačke.

Lider poljske Građanske platforme desnog centra Donald Tusk, koji će verovatno postati sledeći premijer te države, upozorio je da "nijedna grupa na poljskoj političkoj sceni neće sebi dozvoliti da bude uključena u bilo kakve odluke, manevre ili procese koji bi ograničili poljsku nezavisnost, suverenitet i interese".

Ukidanju prava nacionalnih veta strogo se protiv i nova nacionalistička vlada Roberta Fica koja obećava da će staviti "Slovačku na prvo mesto".

Predlog prihvaćen i šta sad?

Međutim, kako ukazuje Petar Milutinović, Evropski parlament je usvajanjem predloga izmena pokrenuo zvaničan zahtev da Evropski savet u kome sede predsednici i premijeri država članica glasa o otvaranju reformske konvencije o izmeni osnivačkog ugovora EU (Lisabonskog ugovora iz 2009.).

"Nakon usvajanja na plenarnoj sednici, Evropski parlament je obavestio špansko predsedništvo EU o zahtevu za otvaranje konvencije za reformu ugovora", kaže naš sagovornik, dodajući da sastav te konvencije nije još poznat, ali da će je svakako činiti predstavnici EU, ali i nacionalnih vlada i parlamenata država članica.

Upozorenje za kandidate: Francuska i Nemačka ukidaju jednoglasno odlučivanje u EU

Špansko predsedništvo zatim Evropskom savetu prosleđuje zahtev da se u dnevni red sledećeg samita (koji će se održati sredinom decembra) unese nova tačka – glasanje o tome da li će se konvencija otvoriti ili ne.

"Prema trenutnim procedurama, šefovi država glasaće o konvenciji prostom većinom. Kada konvencija bude otvorena, počinje diskusija o tome kako reformisati ugovore, a detaljan predlog Evropskog parlamenta biće deo diskusije. Svaka odluka o reformama donosiće se konsenzusom odnosno opštom saglasnošću među državama članicama, ističe sagovornik RT Balkan.

Milutinović, ipak, smatra da je usvajanjem ovih izmena Evropski parlament napravio "veliki čin za evropske integracije".

"Ovaj trenutak predstavlja novu pravu priliku za reformu institucionalnog okvira EU i prilagođavanje novim geopolitičkim okolnostima. Zapravo, na ovaj način EU pored inicijalnog "proširenja" (na Ukrajinu, Moldaviju, Gruziju i Zapadni Balkan) pokreće i postupak "produbljivanja" svoje integracije", objašnjava on.

Da li će, međutim, zamisao Parlamenta biti sprovedena u praksi ili će ostati samo još jedna u nizu neostvarenih maštarija, pokazaće vreme.

"Odluka koju je usvojio Evropski parlament više je od političkog značaja i nema pravno obavezujuću snagu. Evropski parlament, recimo, nije nadležan da menja proeduru odlučivanja u Savetu EU, ali je ovo svakako veoma dobar predlog da se otkloni zastoj u donošenju odluka ovog organa", zaključuje Milutinović.