Padom Berlinskog zida pre više od 30 godina probudila se nada za saradnju Evrope sa Moskvom, piše Asošiejted pres, dodajući da se danas, nakon početka ruske specijalne vojne operacije u Ukrajini, Zapad ipak ponovo ograđuje čelikom, betonom i žicom.
Razlog za podizanje ograda, zidova i utvrđenja navodno je to što Rusija, protiv neprijateljskih zemalja koristi i "oružje migracije". Plaše se i da će, sankcije Moskvi pokrenuti novi talas izbeglica.
Niske drvene stubove koji su do sad zaustavljali zalutalu stoku na granici između Finske i Rusije tako će uskoro zameniti jača i viša ograda.
I na granici Poljske sa Kalinjingradom, vojnici već nedeljama slažu kolutove "žilet žice" i spremaju se da prostor koji su nekad motrile samo povremene kontrole graničara, popune kamerama i elektronskim nadzorom.
"Gvozdena zavesa je nestala, ali 'zavesa od bodljikave žice' sada, nažalost, postaje realnost za veći deo Evrope. Optimizam koji smo imali u Evropi posle 1989. sada je u velikoj meri nestao", ocenio je profesor geopolitike na "Rojal Holovej univerzitetu" u Londonu Klaus Dods.
Vremena euforije kada su Nemci plesali na vrhu Berlinskog zida i rušili delove barijere duge 155 kilometara koju su 1961. godine podigli komunisti, sada su zamenila vremena straha i podela.
Neke od zemalja Evropske unije počele su da grade granične ograde kao odgovor na to što je samo 2015. godine više od milion izbeglica i drugih migranata u južnu Evropu ušlo sa Bliskog istoka i Afrike.
Tokom 2015. i 2016. i Rusija je, piše Asošiejted pres, na granične punktove u severnoj Finskoj prosledila hiljade tražilaca azila, takođe uglavnom sa Bliskog istoka.
I kada se Evropi nije svideo izbor Aleksandara Lukašenka za predsednika Belorusije, i tamošnja vlada u EU poslala hiljade migranata, od ove zemlje su se, opet bukvalno, ogradile Poljska i Litvanija.
Neki, poput šefa kancelarije "Nemačkog Maršalovog fonda" u Varšavi Mihaila Baranovskog, u tome, pomalo paranoično uspevaju da vide "koordinisane napore" Rusije i Belorusije da destabilizuju granice Evrope uoči specijalne vojne operacije u Ukrajini.
A finska premijerka Sana Marin najavila je planove za utvrđivanje delova granice svoje zemlje u dužini od 1.340 kilometara, najduže od bilo koje članice EU. Jer Moskva je zbog nastojanja Finske i Švedske da uđu u NATO zapretila "ozbiljnim vojno-političkim posledicama".
Marin veruje da će ova utvrđenja pomoći u odbrani države od "hibridne pretnje" mogućih velikih i neregularnih migracija koje bi, kako se boji, orkestrirao Kremlj.
U duhu krivljenja Moskve za sve, pa i za ogroman priliv migranata u Evropu, i Klaus Dods optužuje Rusiju koja je, kako tvrdi, "namerno bombardovala i maltretirala stanovništvo Sirije u pokušaju da stvori humanitarnu krizu".
I Asošiejted pres piše da Rusija koristi migrante za stvaranje "društvenih neslaganja" u Poljskoj, Litvaniji i Letoniji.
U međuvremenu, u Poljskoj aktivisti za ljudska prava protestuju zbog toga što je ta zemlja podigla čelični zid vidine pet i po metara i duž 186 kilometara granice sa Belorusijom.