Sloboda kretanja ljudi i robe preko granica, osnovni je postulat Šengnskog sporazuma, koji ipak nekoliko zemalja iz bezvizne zone krši još od 2015.godine, tražeći od građana da ipak prolaze granične kontrole, piše "Dojče vele".
Sve to se dešava uprkos tome što je najviši sud Evropske unije nedavno presudio da za tako nešto te zemlje nemaju pravnu osnovu.
Ali, budući da Evropska komisija protiv njih nije pokrenula nikakav postupak, građani Šengena koji prelaze granice Nemačke, Austrije, Norveške, Švedske, Danske i Francuske godinama su već prinuđeni, da sa sobom nose pasoše kao i pre pola veka.
Ove zemlje su granične kontrole uvele od kako su migranti počeli da u Evropu pristižu 2015.godine, a praksu provera upravo su produžile za novih šest meseci.
To je već drugo produženje nakon što je Evropski sud pravde u aprilu naveo da privremeno ponovno uvođenje provera ne može trajati duže od šest meseci od najavljene pretnje.
Kako "Dojče vele" piše, na ovaj način se krše odredbe Šengenskog sporazuma, inače obavezujućeg zakona za 22 države EU koje su ga potpisale, kao i za Island, Lihtenštajn, Norvešku i Švajcarsku.
"Previše politički osetljiv"
U uobičajenim okolnostima Evropska komisija opominje zemlje koje krše zakone EU. To povlači i finansijske sankcije.
Zbog nastavka graničnih kontrola, ipak, nije pokrenut nijedan postupak.
"Pitanje kažnjavanja je previše politički osetljivo. Razbesnelo bi države članice i njihova ministarstva unutrašnjih poslova", rekao je asistent Univerziteta "Justus Libig" u Gisenu Leon Zulig.
Na saslušanju sa članovima Evropskog parlamenta u januaru 2021. godine, Komisija je tvrdila da bi prilagođavanje pravila moglo biti bolje rešenje od pokretanja postupka za kršenje.
Dokaz da pravila možda nisu dobra bio im je baš to što su članice Šengena prestale da ih se pridržavaju.
U nedavnom izveštaju Komisije o stanju Šengena, navodi se međutim da je "ukidanje svih dugotrajnih kontrola unutrašnjih granica" među njenim prioritetima za 2023. godinu.
Namera Komisije je izgleda da države dobrovoljno odustanu od graničnih kontrola izmenom Šengenskog zakona o granicama.
Prvi pokušaj takve reforme propao je ipak 2017.godine jer u Savetu Evropske unije nije podržan.
Predložene izmene zahtevaju masovni nadzor
Najnoviji predlog Komisije proširio bi opseg "alternativnih mera" koje države članice mogu da uvedu umesto graničnih kontrola.
Države članice su, tokom konsultacija o reformi, posebno zahtevale da se tehnologije koje se trenutno koriste samo na spoljnim granicama EU ubuduće primenjuju i okviru šengenskog prostora.
Takve tehnologije bi uključivale automatski nadzor i prikupljanje podataka na primer putem analize evidencije imena putnika i podataka naprednih informacija o putnicima.
Ovo doprinosi onome što Leon Zulig naziva "nevidljivost" graničnih kontrola.
"Sa stanovišta osnovnih prava, ove mere su možda čak i opasnije od fizičke barijere jer se na kraju oslanjaju na neku vrstu masovnog nadzora pod koji spadaju i građani EU", upozorava Zulig dodajući da alternativna rešenja mogu da povećaju rizik i od diskriminacije.