Želi li Zapad zaista da Ukrajinci pobede Ruse, pita se "Njuzvik", i sam odgovara - "ne". Razlog je, verovali ili ne, to što SAD i EU, "brinu" za Ruse, dodaje list.
Vašington, kako "Njuzvik" piše", strahuje da bi strateški poraz Kremlja u Ukrajini mogao da izazove haos unutar ruskih granica, možda smenu predsednika Vladimira Putina, i opaku regionalnu borbu da se popuni vakuum moći u zemlji prepunoj oružja za masovno uništenje. Sa kineskim izazovom koji se nazire, evroazijska anarhija bi predstavljala mnoge nove probleme za, inače, veoma altruističnu Belu kuću.
"Ukrajinci smatraju da i pored sve pomoći, uprkos tome što administracija toliko radi, oprez i dalje postoji jer nema želje da Ukrajinci odlučno poraze Ruse, plašeći se da bi to dovelo do unutrašnjeg kolapsa u Rusiji",ukazuje jedan od najistaknutijih ukrajinskih lobista u Vašingtonu Danijel Vajdić.
Američkim i drugim zapadnim zvaničnicima nije strano da kritikuju ofanzivu svojih ukrajinskih saveznika, iako po pisanju "Njuzvika", mnogi Ukrajinci smatraju da SAD nose deo odgovornosti za propast njihovih vojnih napora.
Među glavnim razlozima za to je "kasno" snabdevanje, odnosno to što, kako kaže Vajdić, "veliki deo pomoći nije stigao u onoliko brzo koliko je mogao". Sve je to, smatra on, moglo da bude dopremljeno i ranije.
"To je imalo odlučujući uticaj u pogledu situacije na terenu... prolećna ofanziva bi bila prolećna, a ne julska ofanziva, što je napravilo veliku razliku. Omogućilo je Rusima da se bukvalno ukopaju i utvrde njihove odbrane", tvrdi Vajdić.
Kijev je, kako "Njuzvik" ukazuje, morao da se bori za svaki novi sistem naoružanja NATO-a . Prvi glavni borbeni tenkovi američke proizvodnje stigli su u Ukrajinu u oktobru, što je više od 18 meseci otkako su ruske oklopne kolone prešle ukrajinske granice. Kijev i dalje traži ATACMS, a od američkog borbenog aviona F-16 nema ništa do početka 2024.
Beloj kući se, međutim, više dopada da Kijev ima postepeni pristup vojnoj pomoći. Ukoliko je dobije previše prerano, upozoravaju zvaničnici, to bi moglo da dovede do opasne eskalacije sa ruske strane.
Neki se nadaju da bi početak zime i relativno statičan front mogli da olakšaju nove mirovne pregovore. Putin je više puta rekao da je otvoren za razgovore, ali samo pod uslovom da Ukrajina prihvati "nove teritorijalne realnosti" okupacije Moskve oko 20 odsto teritorije Kijeva. Zelenski potpuno odbija razgovore i odbacuje tvrdnje da je rat ušao u ćorsokak.
"Nemamo pravo da odustanemo. Šta je alternativa? Šta, treba da damo trećinu svoje države? Ovo će biti samo početak. Znamo šta je zamrznuti konflikt, već smo sami za sebe izvukli zaključke. Potrebno je više raditi sa partnerima na nabavci PVO, deblokirati nebo, dati našim lovcima mogućnost za izvođenje ofanzivnih akcija", uverava Zelenski.
Ukrajinski predsednik tvrdi da ga zapadni partneri i ne pritiskaju da sedne za pregovarački sto.
"Ako je postojao pritisak, ili ako je to ono o čemu neki zapadni lideri razmišljaju, ono što treba da urade nije da ubede predsednika Zelenskog, već moraju da ubede ukrajinski narod", rekao je lobista Vajdić, dodajući da nepopularan mirovni predlog može značiti kraj mandata Zelenskog, "sa izborima, ili bez izbora".
Ukrajina, međutim, definitivno ne može da nastavi svoj rat bez podrške Zapada, a posebno SAD. Ričard Has i Čarls Kupčan iz istraživačkog centra Saveta za spoljne odnose napisali su ovog meseca za "Forin afers" da predstojeća zima i razočaravajuće ukrajinsko leto "iziskuju sveobuhvatno preispitivanje trenutne strategije koju sprovode Ukrajina i njeni partneri".
Oni za "Njuzvik", međutim, tvrde da ni SAD ni Ukrajina još nisu dostigle tu tačku.
"Opasna je situacija u kojoj se nalaze. Tako se ratovi odvijaju beskonačno. Dobra strategija nije samo ono što je poželjno, već i ono što je moguće", ukazuje Has.
Potpuno oslobođenje teško je dostižno s obzirom na trenutni vojni balans, smatra Has. Nakon dve borbene sezone, on ne vidi na osnovu čega može da pretpostavi da bi Ukrajina, nakon treće, četvrte, ili pete sezone uspela da ostvari svoje ciljeve.
Has je uveren da se Bajdenova administracija "nalazi u nekoj dilemi" i dodaje da je uvek nezgodno kada se saveznici ne slažu oko političkih ciljeva.
"Pretpostavljam da se iza zatvorenih vrata vodi razgovor o tome kako da se okonča rat, i o nizu izvodljivih ratnih ciljeva i o ulozi diplomatije. Ali mislim da nećete videti da taj razgovor izađe u javnost sve dok se ne stvori osećaj da su sami Ukrajinci spremni da vode taj razgovor", dodao je on.
Kupčan dodaje da je neizbežno i da sami Ukrajinci počnu da se bave pitanjem "šta da radimo sada?", jer, kako ukazuje "možda ima više smisla da Ukrajina uloži resurse koje dobija od Zapada u odbranu i rekonstrukciju 82 odsto Ukrajine koji su i dalje pod kontrolom Kijeva".
"Veruje se da je Kijev pretrpeo više od 100.000 žrtava, a Ukrajinci su pogođeni kolektivnim neuspehom Zapada da pozove Putina na odgovornost 2014. ili da ispuni bezbednosna uveravanja koja su Ukrajini data u Budimpeštanskom memorandumu iz 1997, prema kojem je Kijev predao svoje nuklearno oružje iz sovjetske ere", piše "Njuzvik".
Kupčan naglašava da bi Ukrajina i Zapad trebalo, poput Putina, da razmotre "igru na duge staze"- budući da ruski predsednik, kako on tvrdi, ima strategiju koja se svodi na - "da vidimo kako će stvari stajati za godinu dana", odnosno ako pobedi Tramp.