Harvard na udaru kritike: Favorizovali bele i bogate pri upisu

Univerzitet Harvard suočava se s krizom nakon što je sudski postupak otkrio da se pri upisu na tu visokoškolsku ustanovu daje prednost rođacima bivših studenata, to jest tvrdi se da tzv. politika nasleđa podstiče nejednakost, ili, preciznije, favorizuje bele bogate studente.

Na udaru kritike je način na koji se upisuju budući brucoši od kojih mnogi postaju velika imena politike, biznisa, ekonomije – lepeza bivših harvardovaca seže od lidera SAD Teodora Ruzvelta do tvorca Fejsbuka Marka Zakerberga, preneo je "Bi-Bi-Si njuz".

Pored najstarije visokoškolske ustanove u SAD ovo se odnosi i na desetine drugih elitnih američkih univerziteta, uključujući osam škola "Ajvi lige".

Prethodno je Vrhovni sud, u junu, ukinuo "afirmativnu akciju", čime je zabranjeno da Harvard i drugi univerziteti pri upisu daju prednost manjinama koje su nedovoljno zastupljene.

Dokumenti podneti u predmetu Vrhovnog suda otkrili su da Harvard daje (dodatne) bodove deci bivših studenata, sportistima, rođacima donatora i deci profesora ili osoblja. Dok od svih prijavljenih samo pet odsto potiče iz ove grupe, oni čine oko trećinu primljenih kandidata. A oko 70 odsto tih brucoša su belci.

Istraživanje koje je sprovela grupa s Harvarda i Univerziteta Braun na 12 koledža "Ajvi plus lige" (osam "Ajvi lige" plus Univerzitet u Čikagu, Djuk, MIT i Stanford) otkrilo je da privilegovani studenti ne bi imali prednost na drugim fakultetima.

Slično je potvrdila i studija Nacionalnog biroa za ekonomska istraživanja iz 2019 – 75 odsto belih studenata koji su bili regrutovani na Harvardu kroz "politiku nasleđa" bili bi odbijeni da su tretirani bez tih veza.

Inače, studenti koji su pohađali "Ajvi plus" koledže imali su 60 odsto veće šanse da zarađuju kao jedan odsto najbogatijih na svetu, i tri puta veće šanse da rade kod prestižnih poslodavaca na poljima medicine, prave, finansija i sl. u poređenju sa studentima koji su pohađali vodeće državne univerzitete.