Švedski parlament usvojio je ustavni amandman koji će toj zemlji omogućiti da ograniči slobodu udruživanja, kako bi ispunila turske uslove za odobrenje pristupa Švedske NATO alijansi. Ustavni amandman omogućuje ograničenje načela slobode udruživanja "kada se neka grupa smatra terorističkom ili podržava terorizam".
Amandman je u sredu podržalo 278 od 349 poslanika u Riksdagu, i on omogućava donošenje "drugih zakona o borbi protiv terorizma". Samo je opoziciona stranka Levica glasala protiv.
Potez Riksdaga naširoko se doživljava kao ustupak Turskoj, koja je dugo optuživala Švedsku da skriva kurdske separatiste koji se u Ankari terete za učešće u pokušaju državnog udara 2016. godine i obeleženi su kao teroristička grupa.
Za amandman se u Riksdagu već glasalo u aprilu, pre nego što je Švedska podnela zahtev za pristup NATO-u u maju.
Švedski zakon podrazumeva da bilo koju promenu ustava poslanici odobre dva puta, pri čemu se opšti izbori održavaju između glasova kako bi javnost mogla da utiče na stav parlamenta.
Nova verzija ustava stupa na snagu sledeće godine.
U svetlu rusko-ukrajinskog sukoba, a od navodnog straha od ruskog napada, Švedska i Finska odrekle su se svoje dugogodišnje politike vojne neutralnosti i podnele zahtev za članstvo u Severnoatlantskoj alijansi.
Ankara se usprotivila pridruživanju ovih zemalja NATO-u. Uslov Turske da odobri pristup Švedske u NATO jeste da ta zemlja izruči kurdske separatiste, ali i da ukine restrikcije na trgovinu oružjem sa Ankarom, što je Švedska učinila.
Turska i Mađarska jedine su dve članice NATO-a, koje se još nisu izjasnile po pitanju pristupa Švedske i Finske. Budući da pristup novih članica moraju da odobre sve zemlje u alijansi, bilo koja od ove dve zemlje može sprečiti namere Finske i Švedske da se priključe NATO-u.