Direktor CIA Vilijam Berns je doputovao u Katar, gde će sa šefom izraelskom Mosada i katarskim premijerom razgovarati o širem sporazumu između Izraela i Hamasa, prenosi "Vašington post".
Berns će pokušati da podstakne dve strane da prošire pregovore o zarobljenicima, koji bi pored žena i dece trebalo da uključe i muškarce i vojno osoblje, kažu izvori američkog lista.
Direktor CIA će pokušati da produži prekid vatre, uzimajući u obzir izraelski zahtev da Hamas oslobodi 10 talaca za svaki dodatni dan primirja.
Berns će zahtevati i momentalno oslobađanje svih američkih talaca koje drži ta palestinska militantna organizacija. Američki zvaničnici procenjuju da je njih osmoro ili devetoro.
Kako navodi "Vašington post", Berns je postao ključni američki pregovarač u aktuelnoj bliskoistočnoj krizi, pre svega zbog poverenja koje predsednik Džozef Bajden ima u njega, ali i kontakata koje ima širom Bliskog istoka, uključujući i izraelske obaveštajne krugove.
"Oni ga slušaju i veoma ga poštuju", rekla je osoba upoznata sa detaljima pregovora.
Reč je o iskusnom diplomati i nekadašnjem ambasadoru u Moskvi, koji je učestvovao u mnogim pregovorima predstavljajući Bajdenovu administraciju.
Američki list dodaje da je njegova uloga u razgovorima o aktuelnoj krizi u Pojasu Gaze posebno značajna zbog činjenice da se izraelski premijer Benjamin Netanijahu u velikoj meri oslanja na šefa Mosada Davida Barneu.
"Barnea je ključni Izraelac u ovim pregovorima. On jedini ima nadležnost da govori u premijerovo ime", rekao je stručnjak za Izrael u Brukings institutu Natan Saks.
Izraelski ministar spoljnih poslova Eli Koen i njegova koleginica zadužena za obaveštajne službe Gila Gamijel ne uživaju veliko poverenje premijera Netanijahua, zbog čega je sastanak Bernsa i Barnee toliko značajan.
"Državni sekretar (SAD) Entoni Blinken bi bio zadužen sa pregovore kada bi izraelski ministar spoljnih poslova imao bilo kakav uticaj u vladi, što on nema", dodao je Saks.
Katar, malena ali izuzetno uticajna zalivska monarhija, odigrao je ključnu ulogu u pregovorima između Izraela i Hamasa.
Amerikanci se zalažu za duže periode bez borbi u Gazi, kako bu se oslobodili taoci i obezbedila dodatna humanitarna pomoć za tu enklavu, dok je za Izraelce najduža prihvatljiva pauza 10 dana, navodi "Vašington post".
Netanijahu je obećao da će uništiti Hamas, i zvaničnici nisu ubeđeni da bi on pristao na obustavu vatre dužu od 10 dana.
Ukupan broj oslobođenih izraelskih talaca nakon nedavnih pregovora porastao je na 51, dok je pušteno i 18 stranih državljana - uglavnom sa Tajlanda i Filipina. Izraelci su prihvatili da oslobode 150 Palestinaca, uglavnom žena i dece.
Procenjuje se da su pripadnici Hamasa kidnapovali oko 240 Izraelaca tokom napada 7. oktobra.
Palestinski militanti su tokom te akcije ubili oko 1.200 Izraelaca, dok su izraelske snage u udarima na Pojas Gaze usmrtili oko 13.300 Palestinaca, uglavnom žena i dece.
Američki zvaničnici su zabrinuti da bi priliv humanitarne pomoć u Pojas Gaze mogao biti obustavljen ukoliko se borbe nastave, zbog čega je još jedna tema razgovora u Kataru nastavak dotoka pomoći u tu enklavu.