Najveća služba za usvajanje dece u Švedskoj saopštila je da obustavlja usvajanja dece iz Južne Koreje, što zbog promene zakona u ovoj azijskoj državi, što zbog tvrdnji dela usvojenih da su falsifikovani papiri o njihovom poreklu, prenosi AP.
Šveđani usvajaju mališane iz Južne Koreje još od 1950. godine, a sada je iz jedine agencije u zemlji koja obavlja usvajanja iz azijske zemlje, "Adopšnscentruma" saopšteno da je toj praksi došao kraj.
Naime, od 1980. godine kada se izdvojila iz vladinog Nacionalnog odbora za zdravlje, "Adopšnscentrum" je privatna agencija, a po novom zakonu koji je usvojen u Južnoj Koreji sva buduća usvajanja moraće da idu preko državnih organa i tela.
Između 1970. i 2022. preko ove švedske agencije usvojeno je 4.916 Južnokorejanaca, a ove godine obavljeno je pet usvojenja, navodi se na njihovom sajtu.
Privatna agencija za usvajanje sada traži pomoć švedske vlade da bude posrednik između njih i Južne Koreje. Odluka u tome očekuje se u februaru.
Prema novom zakonu koji donosi Seul, od državnih organa se takođe traži da preuzmu izveštaje i dokumentaciju o usvajanjima preko privatnih agencija, kao i da traže podatke o rođenju i rešavaju i druge zahteve u vezi sa ranijim usvajanjima. Mnogi su, međutim, skeptični da će takvo rešenje biti usvojeno.
Kako se podseća, nakon Korejskog rata 1953. godine, švedski humanitarci usvojili su ratnu siročad iz ove zemlje i odveli ih u Švedsku. Većina usvojene dece iz Južne Koreje je poslata u inostranstvo tokom sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka, kada je zemljom upravljala vojna vlada koja je usvajanja posmatrala kao način da se prodube veze sa demokratskim Zapadom, i u isto vreme smanji broj gladnih usta, navodi se u izveštaju američke agencije.
Južna Koreja osnovala je agenciju za usvajanje koja je aktivno tražila parove iz inostranstva zainteresovane da postanu roditelji i tako poslala na Zapad, u "beli svet", više od 200.000 dece. Više od polovine njih smešteni su u SAD.
Sada stotine usvojenika iz Južne Koreje iz Evrope, SAD i Australije zahteva od Komisije za istinu i pomirenje Južne Koreje da istraži okolnosti njihovog usvajanja.
Oni tvrde da su njihova usvojenja bila zasnovana na falsifikovanim dokumentima kako bi se proces ubrzao, kao što je lažno registrovanje da su napuštena siročad, iako su imali žive srodnike koji su mogli da se brinu o njima.
Više evropskih zemalja, među kojima je i Švedska, istražuje okolnosti međunarodnih usvojenja.
A u "Adopšnscentrumu" kažu da će biti potrebno dve godine da Južna Koreja implementira novi zakon, a da za to vreme nemaju dovoljno informacija koje bi im pomogle da odluče da li da nastave svoj biznis u ovoj zemlji ili ne.