Svet
Najranjivije tačke evropske energetske infrastrukture
Posle eksplozija na Severnom toku, Evropa pokušava da pojača bezbednost svojih gasovoda, naftovoda i podvodnih mreža
Eksplozije koje su oštetile gasovode Severni tok 1 i 2 koji povezuju Rusiju sa Nemačkom pokazale su koliko su ranjive energetske mreže Evrope. Ta slabost bila je još vidljivija kada je u nedeljama posle sabotaže - za koju Zapad tvrdi da je ruska, a Moskva da su za nju krivi "Anglosaksonci" - Nemačka prijavila kvarove na radio mreži, a Norveška "nenormalno visoku" aktivnost dronova u blizini svojih pomorskih energetskih instalacija.
Taj pritisak se pojačao ove sedmice kada je raketa pogodila selo u Poljskoj, članici NATO, izazvavši strahove da bi sukob mogao da se proširi van granica Ukrajine.
Posle eksplozija na Severnom toku, NATO članice su pojačale nadzor satelita, letelica, brodova i podmornica, formirajući neku vrstu štita protiv dronova iznad Severnog i Baltičkog mora, a Velika Britanija je poručila da će uložiti sredstva u specijalne brodove koji će obezbeđivati podvodne cevovode i kablove.
"Blumberg" je izdvojio nekoliko postrojenja koja su, prema njihovoj proceni, u najvećem riziku od eventualnog napada.
Baltički gasovod
Gasovod može da prebaci do 10 milijardi kubnih metara gasa godišnje od Norveške do Poljske preko Danske. Inaugurisan je na dan eksplozija na Severnom toku (26. septembra) i omogućava Poljskoj i baltičkim zemljama - ljutim protivnicima Rusije - da diverzifikuju snabdevanje energentima. Iako su kapaciteti ovog gasovoda svega deseti deo Severnog toka, svako oštećenje sistema bio bi težak udarac za Poljsku koja nema dovoljno uskladištenog gasa, ali i indirektan udarac za Ukrajince, njih oko milion koji su pobegli u ovu zemlju.
IstLink i NordBalt
Prekid ovih podvodnih elektro-kablova bi i praktično i simbolično izolovao bivše sovjetske republike na Baltiku sa evropske mreže u Finskoj i Švedskoj, koje su nedavno odustale od svoje politike vojne neutralnosti i izrazile želju da uđu u NATO. "NordBalt" povezuje Švedsku i Litvaniju, dok dva "IstLink" kabla povezuju Estoniju i Finsku koja se ove zime priprema za restrikcije struje jer su isporuke električne energije iz Rusije zaustavljene.
LNG terminali
Tečni prirodni gas (LNG) postao je ključni deo evropskog odgovora na prekid uvoza ruskog gasa, a uvozno postrojenje za tečni gas u Litvaniji, Klaipeda, u blizini ruske enklave Kalinjingrad prozvano je "Nezavisnost". Finska i Estonija, iz straha od napada, ove zime su uspostavile svoj plutajući LNG terminal u blizini južnog grada Inku.
Juropajp 2 i Langeled
Ovi gasovodi koji prevoze norveški gas u Nemačku i Veliku Britaniju deluju naročito ranjivo s obzirom da su dugi 1609 kilometara i dobrim delom prolaze kroz nemirne, daleke vode i teško ih je obezbeđivati.
Bornholm
Ostrvo koje služi kao centar za energiju vetra Nemačke i Danske još uvek nije u funkciji, ali je ovaj "energetski hab" teško zaštititi budući da se nalazi na otvorenom moru, a eventualni incident bi predstavljao žestok udarac naporima Evrope da postane energetski nezavisna. EU, Britanija i SAD su u maju optuživali Rusiju za sajbernapade na satelitsku mrežu koja kontroliše hiljade nemačkih vetro-turbina.
