Od prvog dana ponovnog pokretanja sukoba između Palestine i Izraela, odnosno operacije "Potop Al Aksa" i kasnije kopnene ofanziva Pojasa Gaze, povele su se brojne spekulacije o kvalitetu pojedinih izraelskih sistema naoružanja i platformi. Posebna pažnja posvećena je i najbrojnijem tenku u operativnoj upotrebi izraelske vojske – "merkavi mk4".
"Merkava mk4" (poznat i kao "merkava 4") je osnovni borbeni tenk treće generacije i četvrti član iz istoimene porodice ("merkava" na hebrejskom znači "kočije"), čiji je razvoj pokrenut 1999. godine unapređivanjem pojedinih karakteristika na njegovom prethodniku "merkavi 3".
Prototip je predstavljen javnosti 2002, a početak isporuke izraelskoj vojsci usledio je 2004. godine kada je i formiran prvi bataljon opremljen novim tenkovima.
Za vreme skoro dvadesetogodišnje službe zabeleženo je uništavanje svega nekoliko primeraka i to uglavnom za vreme Rata u Libanu 2006. godine, nakon čega je na osnovu iskustava, napravljena modernizovana verzija "merkava 4 mejl rah" (poznata kao "merkava 4m" i po nadimku "Windbreaker").
Glavna prednost u odnosu na osnovnu varijantu bila je ugradnja sistema aktivne zaštite "trofej", takođe izraelske proizvodnje. Danas postoji i verzija "merkava 4 barak", međutim reč je o tenku četvrte generacije koji je uveden u operativnu upotrebu sredinom septembra 2023. godine i dalje nije korišćen u borbenim dejstvima, zbog čega on neće biti predmet ove analize.
Tehničko-taktičke karakteristike
Po svojim dimenzijama "merkava 4" je nešto veća od svog prethodnika, pa tako ima dužinu od 7,6 m, odnosno 9 m sa topom u prednjem položaju, širinu od 3,72m, visinu od 2,66 m i težinu od čak 65 tona. Kao i kod ostalih vozila iz istoimene porodice, motor je sa sistemom transmisije pozicioniran u prednjem delu trupa, što je rezultiralo oslobađanju prostora dovoljnom za transport osam operativaca sa opremom ili tri ranjenika na nosilima u zadnjem delu sa posebnim otvorom.
Ipak "merkava 4" je dobila novu elipsastu kupolu sa elektronskim pogonom, samo jednim krovnim otvorom za komandira i malim odljekom za prevoz opreme u zadnjem delu. Poboljšan je i pogon ugradnjom novog dizel motora jačine 1.500 ks, što tenku daje mogućnost razvijanja maksimalne brzine od 60 km/h i operativni domet od 500 km, uz istovremeno visok stepen pokretljivosti i prohodnosti po surovom terenu.
Primarno naoružanje četvrte "merkave" je modernizovani glatkocevni top u kalibru 120 mm, sa termičkom oblogom (izolacijom), dizajniran da izdrži veći pritisak, intenzivnu eksploataciju, klimatske uslove i poboljša početnu brzinu projektila. Iz topa se može ispaljivati protivoklopna municija sa potkalibarnim projektilom, kumulativna i municija za dejstvo po živoj sili i utvrđenim položajima.
Top je osposobljen i za lansiranje protivoklopnih vođenih raketa (POVR) "LAHAT", a unutar tenka može biti smešteno ukupno 48 granata, od kojih se deset nalazi u elektronski rotirajućem okviru i spremni su za upotrebu u svakom trenutku. Svi projektili nalaze se u posebno zaštićenim odeljcima, radi zaštite posade ukoliko dođe do njihove detonacije. Pored topa u arsenal raspoloživog naoružanja spadaju dva spregnuta mitraljeza u kalibru 12,7 mm i 7,62 mm; jedan krovni mitraljez takođe u kalibru 7,62 mm; a ono što vatrenu moć ovog tenka čini posebnom je i minobacač u kalibru 60 mm, smešten unutar vozila.
Osim širokog spektra ubojitih sredstava, "merkava 4" opremljena je savremenim sistemom upravljanja vatrom (SUV), koji se sastoji od balističkog računara, zasebnih panoramskih osmatračko-nišanskih sprava stabilizovanih na dve ose za komandira i nišandžiju sa drugom generacijom termovizije i opcijom praćenja cilja, laserskog daljinomera i uređaja za osmatranje u noćnim uslovima.
Zbog naprednog SUV, postoji velika verovatnoća (prvog) pogotka, čak i za helikoptere i to upotrebom standardne municije.
Četvoročlana posada koju čine komandir, vozač, nišandžija i poslužilac topa se tokom obavljanja zadataka mogu osloniti na sistem za upravljanje na bojnom polju (Vattlefield Management System, BMS). Ovaj sistem omogućava brzu komunikaciju, povezivanje i koordinaciju između komandanta i podređenih jedinica, kao i planiranje misija, navigaciju i ažuriranje situacione svesti.
BMS konstantno izveštava o položaju prijateljskih jedinica i vozila poput tenkova, aritljerijskih sredstava, protivoklopnih timova i helikoptera, ali i neprijateljskih ciljeva.
Efikasnost u tekućem sukobu
Od prvog dana sukoba palestinske formacije objavile su niz video snimaka na kojima se može videti "uništavanje" i onesposobljavanje, odnosno dejstvo ručnim raketnim bacačima po izraelskim tenkovima. Međutim, gotovo svi snimci se okončavaju ili "seku" pre nego što je moguće videti konačne posledice udara po njima, zbog čega se ostavlja ogroman prostor za sumnju u izveštaje o broju uništenih tenkova.
Stoga je nakon skoro dva meseca obnavljanja oružanog sukoba, potvrđeno svega 10 gubitaka "merkave 4(m)" i to devet tokom sedmog oktobra, tj. operacije "Potop Al Aksa", dok je jedan uništen napadom iz malogabaritnog drona desetog oktobra. Od tih devet, većina je zarobljeno, deo je oštećen, par oklopnjaka je potpuno uništeno, a za visok nivo efikasnosti i otpornosti postoji nekoliko razloga.
Prvi je svakako oklop, tj. pasivna zaštita izraelskih tenkova, budući da je osnovni iskošeni oklop izrađen od višeslojne kompozitne mešavine, tačnije legure keramike, čelika i nikla. Prednja gornja i donja ploča su dodatno ojačane zbog motora iza njih, a sve "merkave 4" opremljene su i dodatnim modularnim oklopom koji se može skidati i postavljati u skladu sa specifičnim potrebama zadatka, odnosno u zavnisnosti od pretnji koje se očekuju na datom području borbenih dejstava.
Dodatno je ojačan i pod vozila kako bi se umanjila potencijalna šteta od mina i improvizovanih eksplozivnih naprava, dok su na kupolu dodate mreže za "hvatanje" i detonaciju projektila sa tandem-kumulativnom bojevom glavom i kavez za zaštitu od napada odozgo.
Drugi razlog je segment aktivne zaštite, a takav sistem prisutan je isključivo kod modernizovanih varijanti "merkave 4" i u pitanju je pomenuti "trofej". Radi se o "hard-kill" sistemu, koji se sastoji od: radara sa senzorima za otkrivanje nadolazeće pretnje koji pokrivaju opseg od 360 stepeni; i dispensera sa punjenjima nalik sačmi namenjenim za uništavanje projektila usmerenih ka vozilu, kada se približe na rastojanje između 10 i 30 metara.
Iako se u početku postavljalo pitanje o rasprostranjenosti i efikasnosti "trofeja" usled nedostatka vizuelnih dokaza, na kasnijim snimcima moglo se videti kako ovaj sistem neutrališe različite vrste pretnji.
Na kraju, pored činjenice da se radi o zaista impresivnom tenku, važno je napomenuti da je jedan od razloga njegove efikasnosti i nedostatak adekvatnih protivoklopnih sistema u redovima Hamasa.
Naime, većina boraca ove formacije opremljena je ručnim raketnim bacačima "al jasin", izrađenim po uzoru na sovjetske RPG-2 i RPG-7. Uprkos tandem-kumulativnoj bojevoj glavi sa dva punjenja u kalibru 64 mm i 105 mm, ovo naoružanje nije sposobno za probijanje prednjeg oklopa "merkave 4(m)", niti savladavanje "trofeja".
Nedostatak odgovarajuće opreme, borci na terenu nastoje da prevaziđu improvizacijom i dosetljivošću pa se tako u uputstvima za uništavanje izraelskih tenkova između ostalog navodi da ručnim bacačima treba dejstvovati sa distance manje od 50 m, kako "trofej" ne bi stigao da na vreme uoči nadolazeću pretnju.
Drugi savet tiče se postavljanja jedne granate u prostor između kupole i trupa, tačnije kod dispensera sačme kako bi se "trofej" onesposobio. Na taj način su palestinski borci uspeli da onesposobe nekoliko "merkava", a za sada deluje da bi najbolja opcija po Hamas bila nabavka većeg broja protivoklopnih raketnih sistema poput "korneta", koji su u prošlosti imali više uspeha prilikom susreta sa izraelskim tenkovima.