Savremenik 16 američkih predsednika koji je služio za mandata njih dvojice, i čovek za čijeg su života sahranjena četiri britanska monarha, Henri Kisindžer bio je definitivno svedok nekih najdinamičnijih promena koje su zatresle globalnu političku scenu, ali i režiser mnogih događaja koji su oblikovali svet kakav danas poznajemo.
A Kisindžera je poznavao i jedan Srbin, dr Jovan Čavoški, viši naučni saradnik Instituta za noviju istoriju Srbije.
Poznanstvo srpskog istoričara s jednom od najznačajnijih ličnosti 20, pa i 21. veka datira od pre četiri godine, kada je Kisindžer imao "samo" 96 godina.
Čavoški je inače saradnik na projektu izrade njegove velike biografije, pa je nekadašnji američki državni sekretar i dobitnik Nobelove nagrade poželeo da ga upozna kao nekog ko je tome dao veliki naučni doprinos.
"Početkom jula 2019. godine imao sam veliku privilegiju i čast da upoznam doktora Henrija Kisindžera u njegovom kabinetu na Menhetnu i s njim provedem više od sat u razgovoru o različitim istorijskim problemima", priseća se Čavoški za RT Balkan.
Za njega je taj susret bio izuzetno važan jer su ga još od tinejdžerskih dana čitanje Kisindžerovih knjiga i, kako kaže, pre svega njegovo duboko poznavanje istorije i istorijskih korena sadašnjih događaja, "izuzetno poimanje realističkog pristupa spoljnoj politici i velika mudrost u pristupu drugim državama", usmerili da i sam počne da istražuje međunarodne odnose, istoriju Hladnog rata, savremenu Kinu...
"Taj susret je za mene, kao istoričara, zaista predstavljao susret sa autentičnom istorijom, sa čovekom koji je ne samo stvarao i oblikovao globalne događaje i trasirao istorijske trendove već je u istoj sobi sedeo s najvećim istorijskim ličnostima 20. veka, među koje je i sam nesumnjivo spadao. Njegova dalekovidost i mudrost u razumevanju svetskih događaja, ali i u poimanju da se američki državni interes morao uskladiti i sa interesima drugih zemalja, što je tek onda garantovalo stabilnost, legitimnost i trajnost svetskog poretka i mira, izazivali su veliko poštovanje i kod prijatelja i kod suparnika", ističe Jovan Čavoški.
A sve to, kaže poslednji Srbin koji se sastao s Kisindžerom, potvrđuju i današnje izjave svetskih lidera, uključujući i ruskog i kineskog predsednika.
"Kakav god ko imao stav prema doktoru Kisindžeru, otišao je jedan od poslednjih glasova razuma u svetskoj politici, i to glas koji je imao veliku težinu, a s njegovim odlaskom konačno se završila i epoha istorijskih divova", naglašava Čavoški.
Generacija današnjih političara, prema rečima našeg sagovornika, tek treba da dokaže da li je dorasla onome što su ostavili "veliki prethodnici" .
"Istorijske pouke koje je doktor Kisindžer ostavio su tu za one koji ih mogu razumeti, a još bolje ako ih mogu i uspešno primeniti", zaključio je Čavoški u razgovoru za RT Balkan.