Rusija se, nakon jednogodišnje "pauze", ponovo našla na samitu Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS), a ruska delegacija je nakon mnogo peripetija konačno stigla u Skoplje.
Ministru spoljnih poslova Sergeju Lavrovu je prošle godine bilo zabranjeno da dođe na samit koji se održavao u Poljskoj. Situacija je danas ipak drugačija, pošto je ovogodišnji organizator Severna Makedonija odlučila da ne uskrati gostoprimstvo ruskom ministru - i pored pritisaka iz Ukrajine, Poljske i baltičkih zemalja, čiji su ministri odlučili da bojkotuju samit u Skoplju.
Povratak Rusije na samit OEBS-a privukao je dosta pažnje u javnosti, a diplomata i nekadašnji ambasador pri Ujedinjenim nacijama Branko Branković za RT Balkan kaže da je Zapad, nakon neuspeha ukrajinske kontraofanzive i eskalacije nasilja na Bliskom istoku, shvatio da je vreme da se započne dijalog sa Rusijom.
"Zapad je u Ukrajini doživeo ozbiljan krah, a otvaranje još jednog fronta na Bliskom istoku je dodatno opterećenje. Istovremeno, njima nad glavom stoji i mogućnost da Kina otvori front na Tajvanu. Dakle, stvari u Ukrajini se polako ali sigurno zaokružuju", naglašava on.
Još jedan faktor koji je uticao na odluku da se ruskim ministru dozvoli da prisustvuje samitu u Skoplju je činjenica da se za izbor sledećeg predsedavajućeg te organizacije potreban konsenzus, kog nema bez pristanka Moskve.
Rusija je odbila da podrži kandidaturu Estonije, nakon što su poslednja dva samita organizovale države članice NATO-a, zbog čega je dogovoreno da domaćin sledeće godine bude vojno neutralna Malta.
Ipak, čini se da će Ukrajina i ovog puta biti u centru pažnje, kao što je bio slučaj i na ranijim sastancima na kojima su se našli predstavnici Rusije i zapadnih zemalja.
"Važno je da OEBS razmotri rešenja za Ukrajinu. Ona su daleko od konačnih, ali ideje su tu, predlozi su tu, ostaje samo da se pregovorima stvari reše onako kako bude moglo. Pored toga, na dnevnom redu će sigurno biti i situacija na Bliskom istoku, pošto i ona ugrožava bezbednost zemalja OEBS-a", naglašava Branković i dodaje da se stvari kreću u pozitivnom pravcu.
Šta je OEBS?
Konferencija za bezbednost i saradnju (KEBS) održana je početkom sedamdesetih, a kulminirala je završim sastankom u Helsinkiju 1975. godine, kom su prisustvovali predstavnici svih tadašnjih evropskih zemalja (osim Albanije i Andore), kao i Amerike i Kanade.
Glavni cilj konferencije bilo je smanjivanje tenzija između dve supersile – SAD i Sovjetskog Saveza – kao i blokova koje su one prevodile.
Nakon raspada SSSR početkom devedesetih godina započeo je proces institucionalizacije KEBS-a, koji je 1995. konačno prerastao u Organizaciju evropske bezbednost i saradnju, čiji je glavni cilj prevencija i rešavanje sukoba.
Ta organizacija danas ima 57 članica u Evropi, Severnoj Americi, Kavkazu i Centralnoj Aziji.
OEBS se, ipak, u prvom godinama svog postojanja našao potpuno skrajnut kada je reč o rešavanju kriza u Evropi – u to vreme pre svega u kontekstu ratova na prostoru bivše SFRJ – gde su glavnu ulogu (samoinicijativno) preuzeli Amerikanci i NATO.
Jedan od razloga za to je i činjenica da se u OEBS-u odluke donose konsenzusom, što znači da je, kao i u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija, neophodan makar prećutni pristanak Rusije.
"Saradnja u okviru OEBS-a se razvijala do raspada Sovjetskog Saveza, kada su SAD počele da 'šamaraju' one koji nisu hteli da se povinuju novom svetskom poretku, a među njima je bila i SRJ. Čak je i zamenik državnog sekretara SAD Strob Talbot priznao da napad na Jugoslaviju nije bio zbog humanitarnih razloga, već zato što SRJ nije želela da se priključi novom svetskom pretku", kaže za RT Balkan nekadašnji ministar spoljnih poslova SRJ Vladislav Jovanović.
OEBS je učestvovao i u pregovorima o rešavanju krize u Ukrajini koji su kulminirali potpisivanjem sporazuma iz Minska 2015. godine, kao i u nadzoru prekida vatre u Donbasu. Ta misija je, ipak, okončana nakon početka ruske vojne operacije u Ukrajini početkom prošle godine.
Kako naglašava Vladislav Jovanović, OEBS već dugo ne ispunjava svoju osnovu postavku, a to je očuvanje kolektivne bezbednosti svih članica, pre svega zato što je NATO nastavio da se širi na istok, ka granicama Rusije, umesto da se povuče nakon kraja Hladnog rata.
"OBES je politički bolesnik, a samit u Skoplju je jedna od poslednjih šansi da se on rehabilituje. Videćemo da li će OEBS sada malo oživeti, ili će nastaviti da bude jedan posrnuli mehanizam, koji će i dalje raditi u interesu SAD", dodaje on.