Svet
Projektovanje sile ili provociranje Kine: Odbrambena dilema Australije
Australija povećava vojnu potrošnju, jača saveze i zahteva mesto za "velikim stolom" globalnih poslova
Brodogradilište u Ozbornu, 20 kilometara severno od Adelejda postalo je simbolično srce cvetajuće vojne industrije Australije, u trenutku kada zemlja pokušava da dobije mesto za "velikim stolom" globalnih poslova.
To je jasno stavio do znanja ministar odbrane Ričard Marlis koji je rekao da je takmičenje Kine i Sjedinjenih Država na Indo-Pacifiku podstaklo najveće "bildovanje" vojski u celom svetu u poslednjih 70 godina a Australija, rekao je on, sada ima "relevantniju" ulogu nego ikada pre.
Australija, piše "Fajnenšl tajms" gazi po tankoj liniji. Dok jača vojne veze sa Evropom i Amerikom, Kanbera isto tako pokušava da ublaži tenzije sa Pekingom, ali istovremeno neće da odustane od sukoba sa Kinom oko trgovine i bezbednosti.
Vojna operacija u Ukrajini i tenzije oko Tajvana podstakli su novu, laburističku vladu predvođenu Entonijem Albanezeom da ostane pri tvrdom stavu prethodnika, kada je reč o nacionalnoj bezbednosti, iako je njegov sastanak sa kineskim liderom Sijem Đinpingom ranije ove sedmice na Baliju doživljen kao korak ka ublažavanju tenzija.
Glavni "problem" je AUKUS sporazum koji je Australija potpisala sa SAD i Velikom Britanijom 2021. godine čii je cilj isporuka nuklearnih podmornica i naprednik projektila.
To znači da je 60ak godina nakon što se Australija prvi put pozabavila pitanjem nuklearnih podmornica, čije su tehnološke detalje SAD podelile samo sa Ujedinjenim Kraljevstvom, uloga Kanbere na Indo-Pacifiku dobila značajan vetar u leđa.
Australijska mornarica očekuje da će u narednoj deceniji polovina svetkih nuklearnih podmornica "operisati" u ovom regionu. Australija je odustala od manje moćnih francuskih podmornica u korist sofisticiranijih američkih i britanskih plovila što je izazvalo diplomatski sukob i sa Parizom i sa Kinezima koji su AUKUS dogovor nazvali "ekstremno neodgovornim" i optužili potpisnike za podrivanje regionalne bezbednosti.
Sporazum je potpisan u jeku sve većih tenzija između SAD i Kine ali i Kine i Australije. Sukob oo poreza na australijsku robu pokrenuo je trgovinski "rat" koji se potom prelio na vojne incidente u Južnom kineskom moru u blizini australijske obale.
"Jedini način da očuvamo mir je da se pripremimo za rat i budemo snažni", rekao je ministar odbrane Piter Daton u vreme potpisivanja AUKUS-a.
Njegovi komentari sumirala su ideologiju koja je pokrenula militarizaciju zemlje bez presedana, sa projektima vrednim milijarde dolara kako bi zemlja dobila svoje željene helikoptere, dronove, letelice i hipersonične projektile.
Vojna potrošnja je ove godine porasla na 2,1 odsto bruto domaćeg proizvoda u poređenju sa 1,6 odsto osam godina ranije.
Izazov za Kanberu je kako odrediti prioritete u potrošnji na odbranu - posebno imajući u vidu očekivanu visoku cenu za podmornice — čak 171 milijardu australijskih dolara - i uskladiti svoje programe ne samo sa SAD već i drugim saveznicima u regionu, poput Japana oi Indije.
Neimenovani izvori u vladi kažu da su zvaničnici bili iznenađeni trškovima AUKUS-a. Odluka kako će Australija izgraditi i održavati nuklearne podmornice definisaće australijsku odbrambenu policiju narednih decenija, smatrju stručnjaci.
Sem Rogeven, direktor međunarodnog bezbednosnog programa Lovi instituta smatra da postoji mogućnost da te podmornice nikada ne budu sagrađene, s obzirom na manjak iskustva i veština Australijanaca, kratak rok i budžetska ograničenja.
A tu je i realna zabrinutost da li će devet ratnih brodova i osam nuklearnih podmornica biti dovoljno u poređenju sa vojnom industrijom Kine.
Nakon potpisivanja AUKUS-a, odnosi Australije i SAD su postali snažniji, ali SAD zbog birokratskih ograničenja neće deliti određene informacije sa svojim saveznicima što posebno frustrira Australiju, Britaniju, Novi Zeland i Kanadu koji sa SAD čine obaveštajnu mrežu "Pet očiju".
"Australija nikada pre nije krenula tako dramatično u ofanzivu u nabavci oružja, kupovinom oružja koje je izričito dizajnirano da obuzda kinesku mornaricu duž njene obale i da pogodi ciljeve duboko unutar kineske teritorije“, rekao je Rogeven. "Ovo nije samo pitanje vojne strategije, već i kako Australija sebe definiše kao međunarodnog aktera i kao naciju. Australijanci bi trebalo da se zapitaju: da li smo to zaista ono što smo mi?"
Ministar Marlis kaže da je pogrešna pretpostavka da Australija mora da bira između SAD i Kine, jer zemlja više nije "blagoslovena benignim strateškim okruženjem".
"Poboljšanje naše nacionalne bezbednosti nije provokacija“, kaže on. "To je razboritost."
