Dok se istraga o oštećenju ključne infrastrukture u Baltičkom moru nastavlja, finski ministar evropskih poslova Anders Adlerkrojc rekao je da je teško poverovati da je sabotaža podmorskog gasovoda bila slučajna ili da se dogodila bez znanja Pekinga, piše "Politiko".
"Nisam pomorski kapetan, ali mislim da biste primetili da vučete sidro za sobom stotinama kilometara. Mislim da sve ukazuje da je to bilo namerno. Ali naravno, do sada to niko nije priznao", rekao je Adlerkrojc u intervjuu u Briselu.
Finska i Estonija istražuju oštećenje Baltičkog konektora, 77 kilometara dugog gasovoda koji povezuje dve članice NATO-a ispod Baltičkog mora. Gasovod je oštećen oko 7. i 8. oktobra, zajedno sa dva telekomunikaciona kabla koja povezuju Estoniju sa Finskom i Švedskom.
Istraga finskih vlasti identifikovala je kao glavnog sumnjivca kineski kontejnerski brod "Njunju polar ber", za koji se veruje da je vukao sidro preko dna Baltičkog mora, presecajući kablove i gasovode. Sidro — koje je teško 6.000 kilograma izvađeno je nekoliko metara od mesta oštećenja.
Finska i Estonija su od tada u kontaktu sa kineskim vlastima tražeći njihovu saradnju u istrazi. "Baltik tajms" je ranije ove nedelje izvestio da su dve evropske zemlje zatražile da pošalju predstavnike u Peking da istraže brod, koji je trenutno na putu ka kineskoj luci.
Adlerkrojc je rekao da ne može da spekuliše o tome da li je kineska vlada odobrila akciju. Ali skori povratak broda u Kinu postavlja neka pitanja, rekao je on.
"Ako bih ja kao kapetan uradio nešto što kineska vlada ne bi odobrila, onda bih bio zabrinut da se vratim sa svojim brodom u Kinu", rekao je on.
Estonski ministar odbrane Hano Pevkur izrazio je slično mišljenje u intervjuu za švedski javni servis SVT prošlog meseca, rekavši da je kapetan broda sigurno shvatio da nešto nije u redu nakon što je vukao sidro duže od 180 kilometara.
Nakon više od godinu dana nakon što su gasovodi Severni tok koji povezuju Rusiju i Nemačku oštećeni u nekoliko eksplozija, incident na Baltik konektoru izaziva još veću zabrinutost u pogledu bezbednosti ključne podvodne infrastrukture i mogućih mera za njihovu zaštitu od spoljne sabotaže.
Nijedan krivac za napad na Severni tok nije identifikovan uprkos međunarodnoj istrazi.