Koliko je rudarenje minerala za baterije električnih automobila problematično, ili: Ko sve ispašta?

Širom sveta, u pustinjama Čilea, australijskoj divljini i ravnicama Demokratske Republike Kongo, zemlja se iskopava, a vodene površine isušuju da bi se pronašli minerali potrebni da se namire svetske potrebe za baterijama za električne automobile.

Izveštaje o posledicama koje zemlji ostavlja rudarenje minerala za baterije redovno objavljuju protivnici prelaska sa fosilnih goriva na "zelenu energiju". Ali u "Gardijanovoj" seriji tekstova o razotkrivanju mitova o električnim vozilima, razmatraju se neke od najčešćih kritika električnih automobila, naglašavajući mitove, stvarnost i sive zone.

U prvoj od "Gardijanove" serije analiza razmatra se da li treba da budemo više zabrinuti zbog iznenadnih požara na električnim automobilima. U drugoj se povlači pitanje: Koje sve probeme sa sobom donosi rudarenje minerala za baterije električnih automobila?

Ekstrakcija ruda za baterije treba da se proširi u većim razmerama. To će ostaviti trag na zemlji, što često za sobom povlači uništavanje životne sredine. Političar koji je postao ekspert za ova pitanja, Najdžel Faraž, prošlog meseca je pisao o "užasnoj tajni" električnih vozila i "mučenju životne sredine" zbog rudarenja minerala.

Pored uticaja na životnu sredinu, postoji i pitanje eksploatacije dece, ali i rudara. Ti problemi rasprostranjeni su u nekim delovima Demokratske Republike Kongo u rudnicima kobalta, prema izveštajima grupe za ljudska prava "Amnesti internešenel" i drugih, piše "Gardijan".

Nedavni naslov u "Dejli telegrafu" glasio je: "Električni automobili su napravljeni od zagađenja i ljudske bede", dok se u "Vašington postu" tvrdilo da je prelazak na električna vozila potaknut "krvavim baterijama".

Šta kaže nauka?

Potražnja za mineralima za baterije električnih automobila će samo rasti. Međunarodna agencija za energetiku je procenila da električni automobili koriste 173 kilograma više minerala kao što su litijum, nikl i bakar od automobila na benzin (kada se zanemare čelik i aluminijum). Kompanija za podatke "Benčmark mineral intelidžens" predviđa da će se globalna potražnja za litijumom, ključnim metalom baterija, učetvorostručiti na tri miliona tona 2030. godine i time nadmašiti ponudu.

Upotreba minerala za električne automobile je mnogo niža od benzina i dizela. "Transport end envajorment" (T&E), istraživački centar sa sedištem u Briselu, otkrio je da će automobil na benzin sagoreti u proseku 17.000 litara nafte tokom svog životnog veka, dakle oko 12,5 tona.

"Gardijan" ocenjuje da većina kritičara upotrebe minerala u električnim automobilima propušta izuzetno važnu stvar: najveći deo materijala za baterije koje se koriste u automobilima će se verovatno reciklirati. To će drastično smanjiti količinu otpadnog materijala u poređenju sa fosilnim gorivima koja nestaju nevidljivo, ali štetno utiču na planetu i globalno zagrevanje.

Dejvid Bot, šef odeljenja za inovacije u Društvu hemijske industrije, rekao je: "Prava stvar koju ljudi zaboravljaju je da ćete moći ponovo da upotrebite 80-90% metala, kada su jednom iskopani. Ne morate da se vraćate na planetu da biste ukrali još minerala.”

Podaci T&E-a sugerišu da će, nakon recikliranja, otpad od materijala iz baterije tokom životnog veka električnog automobila biti veličine lopte, ili 30 kg, do 2030. godine. Ta brojka ne uključuje fosilna goriva koja se sagorevaju da bi se proizvela električna energija.

Julija Poliscanova, viši direktor T&E za vozila i e-mobilnost, rekla je da će nam do 2030. biti potrebno oko 30 miliona tona minerala ključnih za baterije. 

"To je veoma značajno, ali ako ovo uporedimo, potrošili smo u jednoj godini 15 milijardi tona fosilnih goriva", ukazala je Poliscanova.

Auke Hoekstra, istraživač energetske tranzicije na Tehnološkom univerzitetu u Ajndhovenu, rekao je da se oko 0,1% zemljišta pogodnog za život koristi u rudarstvu, ali manje od 0,01% je korišćeno za minerale za baterije. To i dalje uključuje ogromne količine materijala, uključujući 130.000 tona litijuma, prema Geološkom zavodu SAD. Ali to je manje od drugih materijala: 2022. je iskopano 2,6 milijarde tona rude gvožđa iskopanog za čelik i 4,4 milijardi tona nafte.

Ima li upozorenja?

Nema sumnje da mnogi svetski lanci snabdevanja resursima kriju šokantna kršenja ljudskih prava. Brendovi mobilnih telefona kao što je "Epl" i proizvođači automobila poput BMV-a smanjuju kobalt i mapiraju lance snabdevanja i postavljaju "pasoše za baterije" kako bi pokazali potrošačima šta je u njihovim baterijama.

Mark Dumet, šef odeljenja za poslovanje i ljudska prava u "Amnesti internešenel", koautor je jednog od prvih izveštaja koji razotkriva rad dece u Demokratskoj Republici Kongo. Ipak, on tvrdi da ne postoji poseban problem sa industrijom baterija; takođe je iz prve ruke video navodne povrede ljudskih prava povezane sa eksploatisanjem nafte u delti Nigera.

"Ovi problemi su oduvek postojali u rudarstvu", rekao je Dumet, dodajući:

"Čvrsto verujem da su protivnici energetske tranzicije iz lobija za fosilna goriva, uveliko preuveličali ovaj problem."

A alternativa neće značiti manje rudarenja. Kaspar Rouls, direktor podataka u kompaniji "Benčmark mineral intelidžens", rekao je: "Uvek me to nasmeje. Dobro, rudarenje je štetno. Šta misliš odakle ti sada dolazi auto?"

Presuda

Prema analizi "Gardijana", podaci koje imamo ne ostavljaju nikakvu sumnju da će eksploatacija resursa biti znatno niža za električne automobile u poređenju sa njihovim ekvivalentima na benzin ili dizel kako se recikliranje povećava.

A ni zeleni akreditivi električnih automobila ne oslobađaju kupce baterija odgovornosti za zloupotrebe u lancu snabdevanja. Dumet je, na kraju istakao da se nada da će rudarska industrija "iskoristiti ovaj trenutak da se reformiše".