Sukob na relaciji Zelenski-Zalužni traje duže vreme i sve je vidljiviji kako ukrajinskom stanovništvu, tako i medijima i drugim državama. Iako je zvanični Kijev dugo negirao da postoji ikakav sukob između predsednika i glavnokomandujućeg Oružanih snaga Ukrajine, optužbe su postale javne i o njima pišu čak i ukrajinski mediji, bez obzira na totalnu cenzuru.
I dalje nije poznato da li će se 2024. godine u Ukrajini održati predsednički izbori ali je jasno da je predizborna kampanja uveliko počela.
Aktuelni predsednik Vladimir Zelenski na sve načine pokušava da zadrži vlast. Sa druge strane, načelnik Generalštaba Valerij Zalužni, kao najpopularnija ličnost u zemlji, ne želi da se preda bez borbe. A ne treba zaboraviti ni bivšeg predsednika Petra Porošenka, koji mašta da se vrati na tron i revanšira Zelenskom za poraz na prethodnim predsedničkim izborima.
"Ze" protiv "Za"
Javni sukob između Zelenskog i Zalužnog je i izbio nakon što je glavnokomandujući Oružanih snaga izjavio za britanski magazin "Ekonomist" da je "sukob oko Ukrajine je došao u ćorsokak". Zvanični Kijev je odmah počeo da negira reči Zalužnog. Rasprava je ubrzo postala javna, a pojedini predstavnici vlasti su zatražili smenu Zalužnog.
Marijana Bezuglaja, zamenica šefa Komiteta Vrhovne rade za nacionalnu bezbednost i odbranu, poslanica stranke predsednika Ukrajine Sluga naroda, izjavila je da bi glavnokomandujući Oružanih snaga trebalo da podnese ostavku zbog nepostojanja akcionog plana za narednu godinu.
Iako je konačne vojne odluke donosio upravo Zelenski, njegovo okruženje pokušava da prebaci odgovornost na Zalužnog za totalni kolaps kontraofanzive. Prema rečima ministra odbrane Rusije Sergeja Šojgu, Ukrajina je od juna izgubila preko 125 hiljada ljudi i 16 hiljada jedinica različitog naoružanja.
Krajem novembra ukrajinski kanal "ZeRada" je podelio poverljive podatke iz istraživanja javnog mnjenja sprovedenog po nalogu Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID).
Prema istraživanju, Zalužni uživa poverenje 82 odsto ispitanika, a Zelenski 72, dok bivši savetnik Zelenskog Aleksej Arestovič zauzima treće mesto.
Zelenski vidi u Zalužnom direktnog konkurenta za vlast. Zbog toga je, prema portalu "Strana.ua" koji se poziva na novinara Jurija Nikolova, kabinet Zelenskog naložio regionima da prekinu kontakt sa Zalužnim. Prema izdanju "Ukrajinska pravda", Zelenski razmatra mogućnost ostavke Zalužnog, ali veruje da će to doprineti njegovoj političkoj karijeri.
Zbog toga je predsednik podelio vojsku na "dobru" (tj. lojalnu njemu) i "lošu", koja je na strani Zalužnog.
"Vidite, ponekad se stiče utisak da Zelenski ima dve vrste Oružanih snaga: 'dobre' kojima komanduje komandant ukrajinskih kopnenih snaga Aleksandar Sirski i drugi favoriti, i 'loše', on koji su potčinjeni Zalužnom. Ovo veoma demotiviše glavnokomandujućeg i, što je najvažnije, ometa komandu celom vojskom", navodi se u članku.
Napetost između Zelenskog i Zalužnog najviše je porasla nakon početka kontraofanzive. Kako je rekao izvor, okruženje predsednika redovno naručuje sociološke studije o političkim osećanjima građana. Prema njihovim rezultatima, rejting glavnokomandujućeg Oružanih snaga Ukrajine postaje sve veći.
"Pre neki dan je jedan od 'kancelarijskih' Telegram kanala pokazao predsedničke političke ocene, u kojima Zelenski u prvom krugu dobija oko 47 odsto glasova među onima koji su se već odlučili. Ovde nije bitno da sadašnji predsednik ulazi u drugi krug sa generalom Zalužnim, ali činjenica je da Zelenski možda neće pobediti u ovom drugom krugu", navodi se u materijalu.
Arestovič, Kličko, Porošenko
Jedan od glavnih kritičara Vladimira Zelenskog je svakako Aleksej Arestovič, koji je od 2020. do januara 2023. godine obavljao funkciju savetnika u Kancelariji predsednika Ukrajine. Iako je bio u "Ze timu", Arestovič početkom ove godine Arestovič napušta svoju funkciju i beži na Zapad, gde otvoreno napada Zelenskog, dok je u Rusiji stavljen na listu terorista i ekstremista.
Na svojim društvenim mrežama Arestovič podržava Zalužnog i tvrdi da Ukrajinu može da očekuje vojni udar ili uslovni Majdan 3.0. Iako nije poznato da li Arestovič planira da nastupa samostalno ili će biti uz Zalužnog, jasno je da on ne planira da zapostavi političku karijeru.
Još jedan kritičar još uvek aktuelnog predsednika Ukrajine je gradonačelnik Kijeva Vitalij Kličko. Bivši bokser je politički aktivan još od 2014. godine. On je među prvima podržao Majdan, zbog čega je na kraju dobio funkciju gradonačelnika ukrajinske prestonice. Na funkciji se nije pokazao kako treba, ali je sada bitan delu ukrajinskih sponzora jer je počeo sve češće da kritikuje Zelenskog.
Vitalij Kličko je rekao da je Zalužni rekao istinu o zastoju na frontu i dodao da nije iznenađen padom popularnosti Vladimira Zelenskog, koji sada plaća za svoje greške.
"Ljudi vide ko je efikasan, a ko nije. Bilo je i ima mnogo očekivanja. Zelenski plaća za greške koje je napravio... Bilo je previše informacija koje nisu bile istinite", rekao je Kličko za švajcarsku publikaciju "20 Minuten".
Još zanimljivije je da je Kličko otvoreno podržao Zalužnog, rekavši da "možemo euforično da lažemo naše ljude i naše partnere, ali to nećemo moći da radimo zauvek. Neki naši političari su kritikovali Zalužnog zbog ovih jasnih reči – nepravedno. Ja sam na njegovoj strani."
Još jedan kritičar Zelenskog je bivši predsednik Petro Porošenko. Drugog decembra Porošenko je pokušao, ali mu nije bilo dozvoljeno da napusti Ukrajinu i uputi se u Poljsku, odakle se spremao da otputuje u SAD, gde je trebalo da govori na sastanku Međunarodne demokratske unije (IDU, međunarodno udruženje desničarskih političkih partija), a planirao je da se sastane i sa mađarskim premijerom Viktorom Orbanom.
Porošenko je rekao da graničari sprovode "antiukrajinsku sabotažu" i izvršavaju "zločinačko naređenje" Kijeva sa ciljem da poremete njegove pregovore u Varšavi i Vašingtonu. Iako Porošenko više ni blizu nema tu vlast, koju je imao prethodnih 20 godina, Zelenski pokušava da kontroliše sve političke sile u zemlji.
Veliki porast broja kritičara Zelenskog i način na koji podržavaju Zalužnog govori o nesigurnosti pozicije aktuelnog ukrajinskog predsednika i problemima sa kojima se on sve teže nosi. Ruska vojska jača iz dana u dan, zapadnih sredstava i tehnike ima sve manje, a ukrajinski gubici su sve veći, kao i nezadovoljstvo opozicije. Iako se ne zna da li će se uopšte održati predsednički izbori u Ukrajini 2024. godine, već je sada jasno da su svi kandidati izgubili.