Amerika naterala Izrael da pošalje tajnu pomoć Ukrajini

Izrael je, pod pritiskom administracije Sjedinjenih Američkih Država, pristao da finansira "strateške materijale vredne milione dolara kako bi doprineo ratnim naporima Ukrajine".

Tri visoka zvaničnika Evropske unije izjavila su za "Harec" da su se SAD pre nekoliko nedelja obratile izraelskoj vladi i podstakle je da se udruži sa Zapadom i NATO-om u "borbi protiv Rusije i Vladimira Putina".

Prema njihovim rečima, Amerika je od Izraela tražila da snabdeva Ukrajinu protivavionskim baterijama. Međutim, nakon razgovora između dve vlade dogovoreno je da umesto toga Izrael finansira "strateške materijale" za Kijev.

Zvaničnici kažu da su odlazeći premijer Izraela Jair Lapid i ministar odbrane Beni Ganc odobrili ovu odluku, ali su njihovi kabineti odbili zahtev izraelskog lista za komentarom.

Izrael je uplatu, vrednu nekoliko miliona dolara, prebacio na državu članicu NATO-a koja je duboko uključena u snabdevanje Ukrajine vojnom opremom. Ta zemlja je zatim kupila "strateške materijale" i poslala ih u Ukrajinu. Nije poznato o kojim je "strateškim materijalima" reč, budući da su izvori lista insistirali da taj podatak ostane tajna.

Američki izvori ranije su otkrili da je Izrael pomagao Kijevu obaveštajnom opremom i informacijama, ali je ukrajinski ministar odbrane Aleksej Reznikov demantovao te informacije prošlog meseca.

"Harec" dodaje da je Izrael sve strane uključene u sporazum o strateškom materijalu zamolio da javno ne otkrivaju detalje dogovora, "kako ne bi naljutili Vladimira Putina".

Odluka da pomogne Ukrajini nagoveštava promenu kursa odlazeće Vlade Izraela pod vođstvom Jaira Lapida. Njegov prethodnik Naftali Benet bio je prvi međunarodni lider koji je posetio Putina u Moskvi nakon početka specijalne vojne operacije u februaru. On i ministar odbrane Beni Ganc prvobitno su doneli odluku da zemlja ne pruža nikakvu pomoć Ukrajini. Međutim, vlada je u martu, suočena sa međunarodnim pritiskom i izraelskim javnim mnjenjem, pristala da Kijevu isporuči pancire i šlemove za humanitarne radnike, ali ne i za snage bezbednosti.

Izrael je u martu poslao medicinske timove koji su postavili terensku bolnicu namenjenu za lečenje izbeglica. Zapadni lideri optužili su izraelske političare da "sede skrštenih ruku pred ukrajinskom tragedijom".

Promene u Lapidovoj vladi dogodile su se nakon što su se pojavile informacije da je Iran poslao dronove Rusiji, iako su iranski zvaničnici precizirali da su Moskvi "dali ograničen broj dronova", i to mesecima pre početka specijalne vojne operacije.

Odluka o plaćanju strateškog materijala je jednokratni sporazum, a na novoj vladi koju će predvoditi Benjamin Netanijahu je da odluči da li će nastaviti sa aranžmanom, kažu zvaničnici.

Tokom predizborne kampanje, Netanijahu je davao kontradiktorne komentare o situaciji u Ukrajini. U jednom intervjuu je rekao da će razmotriti naoružavanje Ukrajine, a u drugom pohvalio vlade Lapida i Beneta što su se uzdržavali od takvih akcija.

Portparol izraelskog Ministarstva spoljnih poslova izbegao je da odgovori na konkretna pitanja o strateškim materijalima. Umesto toga, izdao je detaljnu izjavu u kojoj napominje da je ministarstvo vodilo široku akciju humanitarne pomoći kao odgovor na hitne potrebe Ukrajine.

Oni su, precizirao je, uključivali terensku bolnicu, snabdevanje energijom preko džinovskih generatora, više od milion i po kontejnera za vodu, sisteme za prečišćavanje vode, stotine hiljada paketa hrane i drugo.