Zapadno ograničenje cena ruske nafte spektakularno propalo: Moskva i dalje zarađuje milijarde

Pokušaj Zapada da ograniči prihode Rusije od nafte u suštini je propao, pokazuje nova analiza mera uvedenih pre godinu dana, u koju je "Politiko" imao uvid.

Zemlje G7 i EU nametnule su gornju granicu od 60 dolara po barelu za rusku sirovu naftu prošlog decembra, u pokušaju da održe stabilne zalihe nafte na globalnom nivou, a istovremeno nanesu štetu Kremlju. Ali, široko rasprostranjeno zaobilaženje sankcija i zjapeće rupe u njihovom sprovođenju znače da Moskva i dalje zarađuje milijarde od svog vodećeg izvoznog proizvoda.

Analiza Centra za istraživanje energije i čistog vazduha (CREA) u koju je "Politiko" imao uvid ukazuje da se neki efekat sankcija osetio početkom 2023. da bi onda potpuno izbledeo. "Uticaj gornje granice cena je ograničen zbog neadekvatnog praćenja i sprovođenja" mera i "rupa" u sankcijama, kaže Isak Levi iz CREA.

Jedan od problema je, navodi se u izveštaju, što trgovci jednostavno ignorišu gornju granicu cena. Ruska nafta se prodaje za otprilike 70 dolara po barelu. Oko 48 odsto ruske nafte prevezeno je tankerima u vlasništvu ili osiguranim u zemljama G7 i EU, otkrili su istraživači.

Isto tako, "rupa u sankcijama" u vidu naftnih derivata omogućila je zemljama poput Indije da jeftino kupuju ogromne količine ruske sirove nafte, prerađuju je i zatim prodaju svakome ko to želi, bez ograničenja cene.

Sankcije nimalo nisu umanjile odlučnost Kremlja, navode iz CERA i dodaju da ni eventualno spuštanje gornje granice cene na 30 dolara po barelu - što Kijev već duže vreme traži - ne bi imalo efekta na finansije Moskve.