Kada je 1940. po treći put pobedio na izborima, američki predsednik Frenklin Ruzvelt je izabran zahvaljujući politici izolacionizma, koja je tražila da se SAD ne mešaju u rat u Evropi.
Ovu politiku, koju je podržavala ogromna većina Amerikanaca, trebalo je što pre promeniti. Ruzveltu je želeo rat. Ulaskom SAD u rat, Ruzvelt bi mobilisao američku ratnu industriju, obezbeđujući joj basnoslovne profite.
Prilika za ulazak SAD u Drugi svetski rat će se pružiti uskoro. Početkom 40-ih godina prošlog veka japanske trupe su zauzele Francusku Indokinu. SAD su Tokiju odmah proglasile embargo na naftu, što je rat SAD i Japana učinilo neizbežnim.
Japan je u tom trenutku imao zalihe nafte za samo 18 meseci. Posle toga, japanska vojska bi doživela kolaps, a Tokio bi morao da prihvati ucene Vašingtona. Pregovori između Japana i SAD su nastavljeni još neko vreme, ali Tokio je ubrzo pristupio Trojnom paktu. Potpisivanje pakta o nenapadanju sa SSSR-om samo je produbilo postojeću krizu sa SAD.
Izbijanje rata između SAD i Japana postalo je pitanje trenutka.
Sedmog decembra 1941. usledio je munjeviti japanski napad na američku bazu u Perl Harboru.
Japanci su pomno planirali napad, čemu su prethodile aktivnosti japanskih obaveštajaca, koji su obezbedili podatke o tačnom položaju američkih trupa.
Šok koji je promenio raspoloženje Amerikanaca
U Perl Harboru Amerikanci su koncentrisali većinu svojih bojnih brodova.
Udarnu snagu japanske flote činilo je šest velikih nosača aviona: "Akagi", "Hirju", "Kaga", "Šokaku", "Sorju" i "Zuikaku". Japanska flota se približavala Havajima neuobičajenim putem, preko voda koje su poznate po snažnim vetrovima i visokim talasima.
Napad je nadgledao admiral Isoroku Jamamoto, jedan od najsposobnijih japanskih komandanata.
Iznenađenje za američke snage je bilo potpuno. Japanci su uništili ili oštetili gotovo sve američke avione na sletnim pistama. Američki brodovi su bili poređani u luci, kao u vreme mira. Posle prvog napada, koji je počeo nešto iza osam sati ujutro, ubrzo je usledio i drugi. U napadima je učestvovalo više od 300 japanskih aviona.
Japanci su izgubili 29 aviona, pet malih podmornica i 50-ak pilota.
Američki gubici iznosili su oko 3.300 poginulih mornara, vojnika i pilota, uništeno je više od 200 aviona. Gotovo svi bojni brodovi i nosači aviona "Oklahoma", "Arizona" i "Juta" su oštećeni i više nisu učestvovali u borbama.
Za Ameriku je ovaj napad predstavljao pravi šok, koji je trenutačno preokrenuo do tada preovlađujuće izolacionističko raspoloženje. Amerikanci su, posle napada, listom bili za rat. SAD su objavile rat Japanu, Japanci su to već prethodno učinili diplomatskom notom za vreme napada.
Američka flota više nije bila u stanju da zaustavi japansko zauzimanje Filipina, Hongkonga i čitave Jugoistočne Azije.
SAD će kasnije bez osnova optužiti Japan da je u Perl Harboru počinio ratni zločin. To će poslužiti kao opravdanje za nuklearne napade na Hirošimu i Nagasaki. Ali Perl Harbor je bio vojna luka, u napadu je poginulo svega 68 civila. Grad Honolulu, koji se nalazi u blizini, uopšte nije bombardovan.
Najmračnija tajna predsednika Ruzvelta
Penzionisani američki kontraadmiral Robert Tiobald je 1954. godine objavio knjigu pod naslovom "Poslednja tajna Perl Harbora: Vašingtonska pozadina napada", u kojoj je obelodanio jednu od najmračnijih tajni predsednika Ruzvelta.
Kontraadmirala Tiobald su oficiri opisivali kao "jednog od najbriljantnijih umova i jednog od najgorih karaktera u američkoj mornarici."
U knjizi ovaj visoki vojni komandant tvrdi da je imperijalni Japan bio ne samo nateran da uđe u rat, već i da je predsednik Ruzvelt bio unapred obavešten o predstojećem napadu, jer su Amerikanci došli u posed japanskih vojnih šifara.
Kontraadmiral Tiobald citira i prećutanu poruku iz obaveštajnih izvora, koja je poslata admiralu Kimelu i generalu Šortu dve nedelje pre Perl Harbora, koja je glasila: "Japanci će napasti u bilo kom trenutku, iz bilo kog pravca. Ovo treba shvatiti kao upozorenje na rat."
Od vojne komande u Perl Harburu su ovakve informacije bile skrivane. Tri hiljade i tri stotine Amerikanaca u Perl Harburu bilo je hladnokrvno žrtvovano radi "viših ciljeva".
I to je bio samo početak dugotrajnih ratnih avantura SAD, za vreme i decenijama posle Drugog svetskog rata, koje traju sve do danas.