Američki predsednik SAD je u sredu pozvao Kongres da izglasa novi zakon o dodeli vojne pomoći Ukrajini, ukazujući na ekonomsku korist koju od toga imaju SAD i naglašavajući implikacije za nacionalnu bezbednost, prenosi britanski "Gardijan".
Bajden je optužio je republikance da su ruskom predsedniku Vladimiru Putinu dali "najveći poklon kome može da se nada". Ipak, samo nekoliko sati kasnije, svi republikanski senatori su glasali protiv zakona o pomoći Ukrajini.
A to je samo poslednji neuspeh u nizu. Pre samo nekoliko meseci, nastavak pomoći se smatrao neizbežnim. Ovo je signal da je pomoć Ukrajini postala deo političkih igara u SAD i da će se verovatno će sve ponoviti tokom predsedničkih izbora sledeće godine.
Kontroverza nije mogla da dođe u gorem trenutku. Dugo očekivana ukrajinska kontraofanziva se suočila sa neuspehom, zapadna podrška rapidno opada, a na zimu se očekuju nova žestoka bombardovanja Ukrajine.
Pažnju SAD sve više zaokuplja rat u Gazi. Uz to, pojavljuju se i optužbe ko je kriv za neuspeh, zajedno sa rastućim neslaganjem među ukrajinskim liderima.
Sve je to bilo moguće predvideti još pre nekoliko meseci. Američka javnost, umorna od rata u Iraku i Avganistanu, nikada nije ni bila raspoložena za dugotrajnu podršku ratu u Ukrajini. Ovaj sukob je do sada već koštao američke poreske obveznike više od 75 milijardi dolara.
U vreme ekonomskog usporavanja u SAD, teško je zamisliti da će američka javnost biti voljna da produži ovu pomoć, a ukrajinska kontraofanziva, čak i da je bila uspešna, ne bi rešila sve probleme.
Kako je nedavno pisao "Vašington post", ukrajinske snage nisu ispunile ni minimum očekivanja u kontraofanzivi.
Neuspeh je posledica loših taktičkih odluka ukrajinskog rukovodstva i snažnih ruskih odbrambenih položaja, koji su se pokazali efikasnijim nego što se na Zapadu očekivalo.
Konačno, početkom novembra, glavnokomandujući ukrajinskih snaga general Valerij Zalužni konačno je priznao neuspeh kontraofanzive.
Suočavanje Vašingtona sa realnošću
Posle 18 meseci trijumfalne retorike, najzad bi trebalo da se suočimo sa stvarnošću, navodi britanski list.
Vođe u Kijevu i njihovi zapadni partneri moraju da odgovore na neka važna pitanja: da li Ukrajina uopšte može da vojnim putem povrati teritorije? Koliko dugo će zapadno javno mnjenje nastaviti da podržava finansiranje rata u Ukrajini? Da li neuspeh u ulaganju u našu vojnu industrijsku bazu znači da su naše zalihe nedovoljne za snabdevanje Ukrajine?
SAD su do sada pružile lavovski deo vojne pomoći Ukrajini.
Ukoliko Kongres ne odobri dalju potrošnju u Ukrajini, ovaj teret će pasti na evropske države, a to će dovesti Ukrajinu u još težu poziciju. Glavno pitanje za za Bajdenovu administraciju jeste kako zamišljaju nastavak pomoći na duži rok.
Administracija do sada nije razmatrala kako će teći nastavak rata ni da li je rat uopšte održiv. Umesto toga, predsednik SAD je zaoštrio svoju retoriku, postavljajući pitanje Kongresu da li će pustiti Putina da pobedi.
Bajdenova administracija bi pod hitno trebalo da formuliše plan "B", bez obzira da li će Kongres odobriti nova sredstva. Trenutno ima malo smisla zalagati se za prekid vatre, sve dok Moskva očekuje da Donald Tramp pobedi na izborima u novembru.
Ipak, temelj bi se mogao da se postavi sada: otvaranjem linija komunikacije sa Moskvom i započinjanjem razgovora sa Kijevom i drugim evropskim saveznicima o završetku rata.
Predsedniku Bajdenu je hitno potreban drugačiji narativ. Umesto sadašnjeg narativa, Bela kuća treba da ponudi novi. Ovo neće biti popularno u Ukrajini, ali to je plan koji može da zaustavi dalje ukrajinske gubitke.
Što je još važnije, zaključuje "Gardijan", ova promena omogućila bi Bajdenovoj administraciji bolju poziciju krajem 2024. godine, kada bi mogla da započne pregovore o primirju sa Rusijom.