Bivši savetnik kabineta predsednika Ukrajine Vladimira Zelenskog Aleksej Arestovič, za kojim je Rusija raspisala poternicu, a protiv kojeg Ukrajina vodi nekoliko krivičnih postupaka, poručio je da ne vidi da Ukrajinu sledeće godine očekuje pozitivan scenario.
On je, u intervjuu za "Reč pospolita", naglasio da ne zna da li bi održavanje predsedničkih izbora u Ukrajini promenilo išta u državi.
Govoreći o potencijalnom razvoju događaja tokom 2024, Arestovič je izdvojio tri moguća scenarija.
Prva opcija predviđa postizanje dogovora između glavnih sila - Kine, Sjedinjenih Američkih Država i, naravno, Rusije - koje bi se dogovorile o prekidu borbi. Ipak, kako kaže, to za Ukrajinu ne bi značilo i potpuni prekid sukoba ili konačan mir.
Prema njegovim rečima, prekid vatre bi se ponekad kršio, a mnogi vojnici bi, nakon vraćanja sa fronta, mogli da se suoče sa ekonomskim problemima poput nezaposlenosti.
Takođe, kao jedan od potencijalnih problema, Arestovič navodi to da bi vojnici kasnije mogli da počnu da obraćaju pažnju na to ko sve od njihovih komšija nije bio na frontu, što bi onda dovelo do "lokalnih sukoba", a možda i do "još jednog, trećeg Majdana, ali ovaj put oružanog".
Druga opcija je nastavak borbi uz podršku Zapada i poraz na određenim delovima fronta. I u tom slučaju Arestovič predviđa nezadovoljstvo u narodu - "Onda bismo počeli da tražimo krivce".
I, treća opcija, za koju i sam Arestovič kaže da je "bajkovita, nešto nalik na fantastiku", značila bi da će Zapad "doći sebi" i odlučiti da Kijevu pruži "ogromnu količinu oružja i druge pomoći".
"Onda ćemo krenuti u ofanzivu. Ali, iskreno govoreći, ne vidim pozitivan scenario za Ukrajinu u 2024. godini", zaključuje.
Govoreći o predsedničkim izborima, čije je održavanje tokom sledeće godine zabranio ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski, Arestovič kaže da smatra da bi oni trebalo da budu održani, bez obzira na trenutnu situaciju, i dodaje da Zelenski može da izmeni bilo koji zakon tako da oni ipak budu održani, ukoliko to želi.
"Međutim, ne znam da li će izbori nešto promeniti. Društvo živi u preteranim očekivanjima i u uverenju da ćemo se vratiti na granice iz 1991. godine. Međutim, već pet meseci ne možemo da vratimo Tokmak, koji se nalazi 18 kilometara od linije fronta. Ako svi govore da izbora neće biti, onda treba formirati vladu nacionalnog spasa", kaže bivši blizak saradnik Zelenskog.
On ocenjuje da bi Ukrajina trebalo da se odnosi prema Donbasu, Hersonskoj i Zaporoškoj oblasti kao što to radi Južna Koreja prema teritorijama Severne Koreje.
"Kijev bi trebalo da prizna da nećemo odustati od svojih teritorija, ali i to da u ovoj fazi nismo spremni da ih vratimo vojnim putem. Potrebno je povećati vojnu saradnju sa zapadnim zemljama kako bi se sprečio veliki rat, ukoliko Rusija nastavi da napreduje na frontu", ocenjuje Arestovič.