Zamenik generalnog sekretara NATO-a Mirčea Džoana izjavio je danas da će sve države koje se graniče sa Rumunijom u narednim godinama takođe postati članice ovog vojnog pakta.
"Mislim da Rumunija ima potencijal da konačno prestane da bude periferija Evrope i postane centar Evrope. U narednim godinama Ukrajina, Moldavija, Gruzija i Balkan - svi susedi Rumunije - postaće deo evropske porodice i evroatlantske porodice. Rumunija više neće biti istočna granica Zapada", rekao je Džoana novinarima.
To će, kako ocenjuje, biti dosta kompleksan proces, ali i proces koji neće moći biti zaustavljen, budući da aktuelni sukob u Ukrajini, kako kaže, u znatnoj meri utiče na geopolitičke promene u tome delu Evrope.
Rumunija se, podsetimo, graniči i sa Ukrajinom, koju je spomenuo zamenik Stoltenberga, i Moldavijom, a preko Crnog mora i sa Gruzijom, ali i sa Srbijom.
Ipak, Srbija želi da zadrži vojnu neutralnost, što implicira da ne teži ulasku u Severoatlantsku alijansu.
NATO danas čini 31 zemlja, a od zemalja u regionu, jedino Srbija i BiH nisu članice.
Podsetimo, Srbi jasno i glasno ponavljaju svoje "ne" integraciji u Severnoatlantsku alijansu. U januarskom istraživanju, naime, 83,9 odsto građana usprotivilo se ovom savezu, dok je broj protivnika toj ideji sada 84, 2 odsto.
"Ovo je njihov standardni rezultat i u Srbiji vlada stabilan otpor toj organizaciji. Kad je reč o NATO-u, tu nema pomoći, tu ni propaganda ni pritisci zasad ne daju nikakve opipljive rezultate", istakao je Đorđe Vukadinović za RT Balkan.
U slučaju Ukrajine, njeni zvaničnici više puta su javno govorili o tome da žele da njihova zemlja postane članica Alijanse, što je i bio jedan od razloga za otpočinjanje SVO. Dalje širenje pakta na istok predstavlja pretnju po Rusiju, više puta su isticali ruski zvaničnici, dok Kijev danas, usled sukoba sa Rusijom koji je u aktivnoj fazi, ne odustaje od članstva u ovom vojnom savezu, nadajući se da bi se tako ceo NATO mogao direktno uključiti u sukob sa Moskvom.
Kada je reč o Moldaviji, aktuelne vlasti teže ulasku u Alijansu, ali to, kako su pokazali rezultati ankete koje je objavio Institut za evropsku politiku i reforme, ne želi više od 60 odsto birača.
Gruzija, pak, ne odustaje od pokušaja da postane još jedna NATO zemlja. Predsednik skupštine ove zemlje pre nekoliko dana tako je izjavio da se nada da će njegova zemlja postati deo pakta već sledeće godine, jer, kako kaže, ispunjava sve zahteve.