Svet
Rat u Pojasu Gaze: Koliki su stvarni gubici Izraela?
Predsednik Organizacije invalida Idan Kaliman kaže da je situacija sa kojom se suočava Izrael bez presedana, sa velikim brojem ranjenika i invalida, koji naglo raste
Svakog dana Odeljenje za rehabilitaciju primi oko 60 novih teških ranjenika iz redova snaga bezbednosti i rezervnog sastava Izraelskih odbrambenih snaga (IDF), piše izraelski sajt "Jnet".
Ukupne brojke od 7. oktobra su astronomske. Više od 2.000 vojnika i policajaca zvanično je proglašeno za invalide. "Nikada nismo prošli kroz nešto slično", izjavio je Limor Lurija, načelnik Odeljenja za rehabilitaciju u Ministarstvu odbrane. "Više od 58 odsto ranjenika ima teške povrede šaka i stopala, a ima i pacijenata kojima je neophodna amputacija."
"Oko 12 odsto su ranjenici sa povredama unutrašnjih organa", rekao je Lurija. "Ima i povreda glave ili očiju. Oko sedam odsto ispoljava psihičke poremećaje. Ovaj broj brzo raste, jer svaka povreda tela ostavlja za sobom duboke traume. Neke od psihičkih trauma se otkrivaju mesecima posle rata.“
Predsednik Organizacije invalida Idan Kaliman kaže da je situacija sa kojom se danas suočava Izrael bez presedana: "Imamo veliki broj ranjenika. Za otprilike godinu dana će se pojaviti i posttraumatski sindrom. Od 7. oktobra, kada je počeo rat, više od 100.000 ljudi je ušlo u borbe."
"Svi su ranjenici bili izloženi strašnim prizorima", nastavlja Kaliman. "Imamo ogroman broj pacijenata za samo jednu nedelju. Još iz Jomkipurskog rata, imamo veliki broj veterana invalida. Operacija 'Gvozdeni mačevi' je ponovo oživela njihove traume. Potrebni smo im više nego ranije. Oni sami kažu da prvi put vide da je neko doživeo nešto još gore."
Kako dodaje Kaliman, "ovakvih borbi nije bilo još od oslobodilačkog rata. A sada dobijamo veliki broj mladih ljudi, među kojima je i ogroman broj žena."
Zdravstveni radnici su prisiljeni da iskustvo stiču u najekstremnijim situacijama.
"Imamo pakete pomoći za njih i članove porodice," dodao je Lurija, "koji se dele četiri meseca, bez ikakve komisije. Svi dobijaju psihološku podršku, bez obzira na vrstu povrede. I svi prolaze kroz mentalne tretmane."
Kaliman je i sam teško ranjen u Kan Junisu 1992. godine, zbog čega je vezan za invalidska kolica. Sada svakodnevno obilazi bolnice, u kojima upoznaje ranjenike iz novog rata. Cilj organizacije je da ih osposobi za kvalitetan život, uprkos invaliditetu. "Upoznao sam borca koji je teško povređen, primio je tri metka. Njegova najvažnija borba je da živi sa onim što je video."
I u Odeljenju za rehabilitaciju i Organizaciji za invalide ističu da je ovo izazov na dugi rok i da država mora da promeni pristup rehabilitaciji ranjenika. Kako kaže Kaliman: "Zbog velikog broja povređenih, bolnice su prinuđene da brzo otpuštaju hospitalizovane. Ko će previjati ranjenika kada ode kući?"
"Želimo da invalidima obezbedimo godinu dana pune rehabilitacije bez birokratskih prepreka. Jasno je da osoba bez nogu treba invalidska kolica, lift, pristupačno kupatilo, zaključuje Kaliman. "Za to nam ne treba komisija, dovoljna je i preporuka iz bolnice. Ovo testira našu sposobnost da funkcionišemo brzo i efikasno."
