Svet
Mišel: Zapadni Balkan je deo Evrope; Fon der Lajen: Beograd i Priština da ispune obaveze
Usklađivanje svih zemalja zapadnog Balkana sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU izuzetno je osetljiva tačka, rekao je Šarl Mišel i istakao da se nastavlja sa naporima da se izgradi zajednička politika u ovim oblastima
Predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel izjavio je da je Zapadni Balkan deo Evrope, dok je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen rekla da je pred Beogradom i Prištinom da ispune svoje obaveze u okviru dijaloga sa EU.
Fon der Lajen je na konferenciji za novinare, nakon samita EU-Zapadni Balkan, pozdravila "važne korake" koje su oni napravili ove godine postigavši Ohridski sporazum.
Fon der Lajen je pozdravila smanjenje tenzija na severu KiM, naročito korake postignute po pitanju registarskih tablica, električne energije i priprema za vanredne opštinske izbore.
Predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel rekao je da je ideja samita da se da podsticaj odnosima između Zapadnog Balkana i EU. Naveo je da je na samitu istaknuto da je Zapadni Balkan deo Evrope i potvrđena EU perspektiva za šest zemalja Zapadnog Balkana.
"Želimo da ojačamo saradnju u svim oblastima. Ovde govorimo o konceptu postepene integracije o kome smo mogli da razgovaramo u vrlo praktičnom smislu sa našim kolegama sa Zapadnog Balkana", rekao je Mišel.
On je dodao da se, bez čekanja konačne odluke o proširenju, Zapadni Balkan može približiti EU. Podsetio je na Plan rasta koji je predstavila Evropska komisija i istakao da je reč o veoma korisnom instrumentu.
"Mnogi lideri su naglasili važnost ovog instrumenta kako bi nam pomogao da radimo bliže. Postepena integracija je prva tačka", rekao je Mišel.
On je dodao da je druga tačka više vezana za ekonomiju i investicionu podršku.
"Mnogi su istakli značaj saradnje u oblasti energetike", rekao je Mišel i dodao da se EU, kako se izrazio, suočila sa "ruskim ucenama u oblasti energije" i da je želela da reaguje i iznese predloge za rad sa regionom Zapadnog Balkana i liderima regiona kako bi postojala veća usklađenost.
"Suočavamo se sa izuzetno teškim geopolitičkim izazovima sa ratom koji je pokrenula Rusija protiv Ukrajine. I zato je toliko je važno da govorimo jednim glasom, da delujemo u istom pravcu i da učinimo sve da zaštitimo naše zajedničke vrednosti, da zaštitimo naše interese. To je još jedna oblast u kojoj želimo da ojačamo našu saradnju", rekao je Mišel.
On je dodao da EU želi da više sarađuje sa Zapadnim Balkanom u oblasti borbe protiv dezinformacija, sajber i hibridnih napada, kao i u oblasti migracija.
"Vizna politika je važno sredstvo. I osećamo da je više saradnje, više koordinacije u ovoj oblasti takođe važno", rekao je Mišel.
Mišel je dodao da su na samitu istaknute "zajedničke obaveze, tako da se ubrza rad kako bismo Zapadni Balkan približili Evropskoj uniji".
"To znači da obe strane imaju jasnu mapu puta u pogledu reformi, vladavine prava, pravde, i napore koje treba uložiti da bismo se pripremili za ovo proširenje. Ono, naravno, mora biti zasnovano na zaslugama, ali će takođe uzeti u obzir prilično specifičnu situaciju u Evropi danas", zaključio je Mišel.
Fon Der Lajen je rekla da su pristupni pregovori jedan deo napora EU da se približi Zapadni Balkan, ali da je drugi deo ekonomija.
"Ako pogledate ekonomije Zapadnog Balkana, oni danas stoje na oko 35 odsto proseka EU. Drugim rečima, postoji mnogo neiskorišćenog potencijala", rekla je Fon der Lajen.
Ona je naglasila da je upravo to "ono na šta gleda novi Plan rasta".
"Bilo je mnogo pohvala za novi plan rasta. Novi plan rasta ima u osnovi četiri principa ili četiri stuba. Prvi je da kažemo mi, Evropska unija, otvaramo svoje tržište u sedam važnih sektora za Zapadni Balkan. Na primer, saradnja na carini, bezgotovinsko plaćanje, nesmetan transport, roming kao kod kuće i drugi sektori koji su važni", rekla je fon der Lajen.
Kao drugo, navela je da EU traži od Zapadnog Balkana da uzajamno otvori svoja tržišta prema susedima kako bi se ostvarilo zajedničko regionalno tržište Zapadnog Balkan.
Ona je naglasila da bi takvo zajedničko regionalno tržište Zapadnog Balkana moglo da poveća BDP Zapadnog Balkana za deset odsto.
Kao treće, navela je da Zapadni Balkan pristupi jedinstvenom tržištu.
"Potrebni su nam jednaki uslovi. Prema tome, reforme moraju da se urade na Zapadnom Balkanu", rekla je fon der Lajen.
Kao četvrti element navela je investicije.
Fon der Lajen je ukazala na ekonomski i investicioni plan, koji predviđa 30 milijardi evra za Zapadni Balkan, od kojih je već isporučeno 17 milijardi.
Ona je istakla da je u sredu odobrena nova serija od još pet projekata u vrednosti od blizu 700 miliona evra.
Na pitanje kolika je efikasnost apela EU da se kandidati usklade sa spoljnom i bezbednosnom politikom, Mišel je rekao da je to" izuzetno osetljiva tačka" i da se nastavlja sa naporima da se izgradi zajednička spoljna i bezbednosna politika.
"Voleli bismo da zemlje koje dele naše vrednosti budu inspirisane tim vrednostima", naveo je on.
Na evropske integracije Zapadnog Balkana osvrnuo se i šef diplomatije Evropske unije Žozep Borelj. On je izjavio da EU poziva na ubrzanje procesa pridruživanja zemalja Zapadnog Balkana evropskom bloku.
"Ponovo potvrđujemo našu punu i nedvosmislenu posvećenost perspektivi članstva Zapadnog Balkana u Evropskoj uniji i pozivamo na ubrzanje procesa pridruživanja", napisao je Borelj na društvenoj mreži Iks.
