Svet
Topi se podrška Ukrajini: "Koliko god je potrebno" postalo "dok možemo da se dogovorimo"
Evropski lideri odustaju od podrške Kijevu po svaku cenu - neki troškovi pomaganja Kijevu čak su i za njih previsoki
Gotovo dve godine EU ponavlja obećanje da će Ukrajinu i njen narod podržavati "dok god je potrebno" iako se, ovih dana ispostavlja da je možda istinitiji izraz "dok god možemo da se dogovorimo", navodi "Politiko" ističući da je samit lidera EU novi test jedinstva tog bloka.
Jer 27 država članica sada se bore da jednoglasno dogovore dugoročni paket pomoći Kijevu od 50 milijardi evra, kao i da otvore vrata budućem članstvu te države.
Neuspeh da se postigne saglasnost o takvoj istorijskoj odluci, saglasni su mnogi, ukaljao bi imidž evropskog zajedništva, i ne samo prekršio zavet EU o dugoročnoj podršci Ukrajini, već ugrozio i njene ukupne geopolitičke ambicije.
Samit će biti "odlučujući", rekao je belgijski premijer Aleksandar De Kru, dodajući da je šansa za pridruživanje bloku najveća podrška koju EU može da pruži Ukrajini.
"EU sada testira granice obećanja 'koliko god je potrebno'. Očigledno da 'dokle god je potrebno' znači 'koliko god možemo da se dogovorimo'. Ako ne možemo, očigledno će to imati ogromne posledice, pre svega u Ukrajini, ali ne samo tamo", kaže ministar spoljnih poslova Litvanije Gabrijelijus Landsbergis, jedan od najglasnijih pristalica Ukrajine.
Novi samit nije prvi test zajedništva EU. Sankcije koje je blok uvodio Rusiji, često su razvodnjavane zbog ekonomskih zabrinutosti različitih zemalja EU, što je ponekad vodilo prepirkama pa i nekim trgovačkim manevrima. Mađarski premijer Viktor Orban tako važi za lidera koji je redovno koristio pravo veta da bi dobio ustupke za Budimpeštu, iako do sada nikada nije sprečio sporazum.
Ovaj put, međutim, Orban je izričit da ne dozvoljava ni dodatna izdvajanja za Kijev, ali ni otvaranje pristupnih pregovora sa Ukrajinom, nazivajući ovaj drugi predlog "neosnovanim i loše pripremljenim". Umesto toga, mađarski premijer traži stratešku debatu o ukrajinskoj politici EU i poziva na prekid vatre između Rusije i Ukrajine.
Desetine zvaničnika i diplomata EU iz celog bloka istakle su da je Mađarska izolovana u svom položaju, kao i da ostalih 26 zemalja članica i dalje podržava Ukrajinu i žele da Kijev bude deo kluba na duži rok.
Privatno, međutim, mnogi priznaju da rat više nije glavni prioritet u svakodnevnom životu većine lidera EU.
"Sumnje su u porastu. Koliko je očajna situacija na bojnom polju? Koliko ćemo još novca uliti u ovu crnu rupu? Populisti širom Evrope zajahaće ovaj talas u narednim mesecima", rekao je anonimni zvaničnik EU.
Što su bliži junski evropski izbori, lideri EU su oprezniji u svom favorizovanju Ukrajine u odnosu na svakodnevne brige sopstvenih građana. Sedam zemalja EU je naglasilo da 50 milijardi evra Kijevu mora pratiti i novac za druge evropske prioritete, kao što je rešavanje problema migracija, upravo da bi se izbegle domaće kritike.
"Sada vidimo da nastaje grupa zemalja koje ponekad izgledaju kao da razmišljaju o tome da li da Ukrajina postane članica EU", rekao je jedan visoki diplomata EU, navodeći primer želje Austrije da buduće članstvo Ukrajine bude povezano sa narednim koracima po pitanju članstva Bosne i Hercegovine.
Prvih šest meseci naredne godine biće brutalni za Ukrajinu, prevdiđa direktor istraživačkog centra RUSI Nil Melvin, direktor istraživačkog centra RUSI, koji dodaje i da će Rusija uspeti da ubrza proizvodnju i snabdevanje oružjem dok s druge strane vene pomoć ukrajinskih saveznika.
Predsednica Komisije Ursula fon der Lajen rekla je u sredu da je sada vreme da se pokaže "šta znači podržavati Ukrajinu koliko god je potrebno. Ukrajina se ne bori samo protiv osvajača, već za Evropu. Pridruživanje našoj porodici biće konačna pobeda Ukrajine", navela je Fon der Lajen.
