Svet
Austrija blokira ulazak u Šengen Hrvatskoj, Bugarskoj i Rumuniji
Razlog za protivljenje je "reka migranata", koja je ušla u Centralnu Evropu preko Balkana, navodi bečki list
Austrijski ministar unutrašnjih poslova Gerhard Karner protivi se savetu Evropske komisije da Hrvatska, Bugarska i Rumunija budu uključene u šengensku zonu, jer je Austrija suočena sa rekordnim brojem podnetih zahteva za dobijanje azila, koji je veći od onog za vreme migrantskog talasa 2015. godine, prenose austrijski mediji.
"Nije vreme da sada glasamo za proširenje ako sistem spoljašnjih granica ne radi. Širenje defektnog sistema neće funkcionisati. Situacija u Evropi kristalno jasno pokazuje da sistem spoljašnje granice EU nije uspeo", rekao je Karner za bečki "Kurir".
Razlog za protivljenje Austrije je "reka migranata", koja je ušla u Centralnu Evropu preko Balkana, navodi bečki list.
Karner je istakao da je ove godine u Austriju ušlo već 90.000 migranata, od čega je 75.000 onih koji nisu prethodno registrovani u nekoj zemlji EU.
Zašto je glas Austrije problem?
Prema pisanju "Kurira", proširenje će biti goruća tema na specijalnom sastanku ministara unutrašnjih poslova sledeće nedelje. Pogotovo sada, kada je Hrvatska bila na korak od ulaska u šengensku zonu. Za Hrvatsku, međutim, neće biti posebnog glasanja, jer predsedništvo EU želi samo da se o pristupanju glasa obuhvatno, za sve tri države.
Zvaničnici EU pozvali su države članice Unije da dozvole "puno učešće" ovim trima zemljama u šengenskoj zoni.
Glasanje bi trebalo da se održi u Briselu 8. decembra, a za ulazak u šengenski prostor bez kontrole ove tri države trebalo bi da dobiju sve glasove zemalja članica EU. Budući da se o tome odlučuje jednoglasno, čak i samo jedan negativan glas - Austrije, značio bi da do proširenja neće doći.
Zvanični podaci Ministarstva unutrašnjih poslova Austrije kažu da je tokom ove godine, do 6. novembra, podneto je 95.214 zahteva za azil u Austriji, pa je ona, u poređenju sa drugim zemljama EU primila najveći broj zahteva po glavi stanovnika.
Naime, u Nemačkoj, koja ima deset puta više stanovnika, podneto je do sada 158.353 zahteva za azil, u Italiji je podneto 67.917 zahteva za azil, dok je u Mađarskoj, kroz koju ide balkanska ruta prema Zapadnoj Evropi, podnet svega 41 zahtev za azil.
Podsećamo, Evropska komisija predložila je ove sedmice da Hrvatska, Bugarska i Rumunija budu primljene u šengensku bezviznu zonu, koju trenutno čini 26 država.
U šengenskom sistemu su sve zemlje EU osim Bugarske, Irske, Rumunije i Kipra.
U taj bezvizni sistem primljene su četiri zemlje van EU: Island, Lihtenštajn, Norveška i Švajcarska.
Šengenski sistem podrazumeva prelazak granice između država bez zaustavljanja i kontrola, kao i carinski i granični sistem kontrole na spoljašnjim granicama sistema. Međutim, neke države, posebno od povećanog priliva migranata započetog 2015. godine, suspendovale su ovaj sistem i uvele granične kontrole.
