Svet
Zaključci Evropskog saveta: EU pozvala na ubrzano priključenje Zapadnog Balkana
Evropski savet bavio se i Ukrajinom, Rusijom, ali i odnosima Prištine i Beograda
Evropski savet potvrdio je punu i nedvosmislenu posvećenost članstvu Zapadnog Balkana u EU i pozvao na ubrzanje procesa pridruživanja ovog regiona, navodi se u zaključcima Evropskog saveta o Ukrajini, proširenju i reformama.
Kako se ističe, Evropski savet ohrabruje Zapadni Balkan da ubrza tempo reformi koje su povezane sa EU i da unapredi regionalnu ekonomsku integraciju kroz zajedničko regionalno tržište, zasnovano na pravilima i standardima EU.
Podsećajući na deklaraciju iz Granade, Evropski savet je naglasio da je proširenje geostrateško ulaganje u mir, bezbednost, stabilnost i prosperitet.
"To je pokretač za poboljšanje ekonomskih i socijalnih uslova evropskih građana, smanjenje dispariteta među zemljama, i on mora da neguje vrednosti na kojima je Unija zasnovana", navodi se u zaključcima.
Napominje se da i EU i buduće države članice treba da budu spremne za pristupanje.
"Rad na oba koloseka treba da napreduje paralelno", navodi se u zaključcima.
Istaknuto je da zemlje koje teže da postanu članice EU treba da pojačaju svoje napore ka sprovođenju reformi, posebno u oblasti vladavine prava, i u skladu na zaslugama zasnovanom prirodnom procesu pristupanja, i uz pomoć EU.
EU treba da, paralelno s tim, sprovede neophodne unutrašnje osnove i reforme i reši ključna pitanja koja se odnose na njene prioritete i politike, kao i njenu sposobnost delovanja.
Navodi se da je Evropski savet, nadovezujući se na paket proširenja Evropske komisije od 8. novembra, doneo odluku o otvaranju pristupnih pregovora sa Ukrajinom i Moldavijom i pozvao Savet da usvoji odgovarajuće pregovaračke okvire. Odlučeno je i da se Gruziji dodeli status zemlje kandidata, a da će se sa Bosnom i Hercegovinom otvoriti pristupni pregovori kada ta zemlja ostvari neophodan stepen usklađenosti sa kriterijumima za članstvo u EU.
Kada je reč o Severnoj Makedoniji, napominje se da je EU spremna da završi početnu fazu pristupnih pregovora sa tom zemljom, čim ona ispuni obavezu da završi sa sprovođenjem ustavnih promena i poziva Skoplje da ubrza taj proces.
Ponovljena je osuda rata u Ukrajini, koji, kako se navodi, predstavlja očigledno kršenje Povelje UN.
Savet je potvrdio nepokolebljivu podršku Unije nezavisnosti, suverenitetu i teritorijalnom integritetu Ukrajine u okviru njenih međunarodno priznatih granica i "njeno inherentno pravo na samoodbranu". Potvrđeno je i da je EU nepokolebljiva u podršci Ukrajine "koliko god da je potrebno".
"Evropska unija i njene države članice nastaviće da se bave hitnim vojnim i odbrambenim potrebama Ukrajine", dodaje se u zaključcima.
Evropski savet istakao je i da postoji hitna potreba da se ubrza isporuka projektila i municije, posebno u okviru inicijative za slanje milion metaka artiljerijske municije, i da se Ukrajini obezbedi više sistema protivvazdušne odbrane.
"Vojna podrška i bezbednosne obaveze biće obezbeđene uz puno poštovanje bezbednosne i odbrambene politike određenih država članica i uzimajući u obzir bezbednosne i odbrambene interese svih država članica", dodaje se u zaključcima.
"Rusija i njeno rukovodstvo moraju biti u potpunosti odgovorni za vođenje agresorskog rata protiv Ukrajine i za druge najteže zločine po međunarodnom pravu, kao i za ogromnu štetu prouzrokovanu njenim ratom", navodi se u zaključcima koje su doneli ukrajinski pokrovitelji i dodaje da Evropski savet podstiče napore da se uspostavi tribunal za krivično gonjenje, kako se tvrdi, "zločina agresije protiv Ukrajine“.
Evropski savet ponovo je pozvao Rusiju i Belorusiju da hitno osiguraju bezbedan povratak u Ukrajinu "sve protivpravno deportovane i prebačene ukrajinske dece i drugih civila".
Navodi i da je EU odlučna da dodatno oslabi sposobnost Rusije da vodi rat daljim jačanjem sankcija, i kroz njihovu punu i efikasnu primenu i sprečavanje njihovog zaobilaženja, posebno za robu visokog rizika, u bliskoj saradnji sa partnerima i saveznicima.
Evropska unija ne odustaje ni od cenzure pa se tako navodi da će "nastaviti intenzivan rad sa partnerima na suzbijanju lažnih ruskih narativa i dezinformacija o ratu".
Evropski savet naveo je da podržava zaključke Saveta za opšte poslove EU o proširenju, koji su doneti 12. decembra, ali nije pomenuo Srbiju, koja je deo tih zaključaka. U tom dokumentu, traži se od Evropske komisije i visokog predstavnika EU da hitno predlože Savetu, pre kraja januara 2024. godine, izmene i dopune merila za Poglavlje 35 pristupnih pregovora Srbije kako bi se, kako se navodi, "odrazile obaveze Srbije" koje proizilaze iz Sporazuma o putu ka normalizaciji odnosa i njegovog implementacionog aneksa.
Beograd i Priština pozivaju se da u potpunosti poštuju i sprovode sve obaveze, bez daljeg odlaganja i preduslova, što uključuje osnivanje Zajednice srpskih opština.
