Nemački ministar odbrane Boris Pistorijus ostavio je mogućnost ponovnog obaveznog vojnog roka u zemlji, a to što je ukinut ocenio kao grešku.
"Razmatram sve opcije. Jedno vreme je bilo razloga da se obustavi služenje vojnog roka. Ali, gledajući unazad, bila je to greška", rekao je Pistorijus u intervjuu za "Velt" odgovarajući na pitanje razmišlja li o povratku u obavezne službe.
Ipak, dodao je, to je sada teško vratiti strukturno, pravno i politički.
Ministar je istakao da u tom pogledu razmatra švedski model koji podrazumeva da se i muškarci i žene smatraju obaveznim za vojnu službu, ali se samo na neke od njih odnosi služenje vojnog roka.
Evropa mora da se posveti ponovnom naoružavanju, jer će njenoj industriji biti potrebno neko vreme da poveća svoje proizvodne kapacitete, upozorava Pistorijus.
"Sada nam je potrebo oko pet do osam godina u kojima moramo da sustignemo u oružanim snagama, industriji i društvu", rekao je nemački ministar.
Evropa bi trebalo da se zalaže za vojnu saradnju i pomoć izvan svojih granica jer bi u protivnom omogućila Rusiji i Kini da prošire svoj uticaj, kaže Pistorijus. Male misije u područjima vojnog savetovanja ili saradnje, čak i sa zemljama koje ne dele evropske vrednosti, donele bi i ekonomske i političke koristi, rekao je on.
"Alternativa bi bila da nemamo više kontakata s tim zemljama i da ih od samog početka prepustimo Rusima i Kinezima. A to bi bilo još opasnije", ocenjuje Pistorijus.
Evropa mora da pojača svoje sigurnosne i odbrambene kapacitete kako bi odgovorila na pretnju koju Rusija predstavlja, jer će SAD verovatno smanjiti svoju uključenost na kontinentu u nadolazećim godinama, rekao je Pistorijus.
"Bez obzira na to ko postane sledeći predsednik SAD-a, doći će do, nadamo se samo umerenog, smanjenja američkog angažmana u Evropi", rekao je Pistorijus.
"To znači da mi Evropljani moramo da povećamo svoju predanost osiguravanju sigurnosti na našem kontinentu", rekao je Pistorijus.
On je dodao da očekuje da će američka vojska sve više usmeravati svoju pažnju na pacifički region u sledećih deset godina, što znači da će se manje fokusirati na Evropu.