Svet
Ruski politikolog otkriva: Šta možemo očekivati od rusko-ukrajinskog sukoba naredne godine?
Rusija ima prednost dok se približava druga godišnjica eskalacije sukoba, ali jasan kraj se ne može nazreti
Tokom poslednjih meseci se u zapadnim medijima sve češće mogu naći priznanja da je dugo najavljivana ukrajinska ofanziva propala, neki čak i pišu o planovima sponzora Kijeva da Vladimira Zelenskog privoli na pregovore, dok nekadašnje vatrene pristalice Kijeva u sukobu sada pozivaju da se agonija okonča.
Povrh svega toga, tu je i neizvesna sudbina paketa dopunskih finansija SAD koji uključuje više od 60 milijardi dolara za Kijev, a bez kojeg se dalje američko naoružavanje Ukrajine dovodi u pitanje. Sa druge strane, ruske snage već su preuzele inicijativu i načinile napredak u blizini Avdejevke.
U ovom svetlu, doktor političkih nauka i direktor Centra za sveobuhvatne evropske i međunarodne studije na Narodnom istraživačkom univerzitetu "Visoka ekonomska škola" u Moskvi, Vasilij Kašin, u intervjuu sa novinarom Dmitrijem Plotnjikovim pokušao je da ukaže na to kako će se sukob dalje odvijati.
Kašin napominje da su kijevske snage nastavile operacije uprkos neuspehu ofanzive zato što bi suprotno značilo potpuno predavanje inicijative protivniku, dodavši da je sprovođenje lokalizovanih ofanzivnih operacija u trenutku kada se prelazi na stratešku odbranu standardna praksa.
Takođe, ruski stručnjak smatra da će ukrajinske snage imati dovoljno resursa da izgrade liniju odbrane i bez finansijske pomoći sa Zapada, te da jedina stvar koja to može poremetiti jesu potencijalni interni problemi pri organizaciji.
Pukotine u političkoj sferi
Politički razdor unutar ukrajinskog društva sada postaje sve očigledniji - izveštava se o trvenju između glavnokomandujućeg Valerija Zalužnog i predsednika Vladimira Zelenskog, gradonačelnik Kijeva Vitalij Kličko čak optužuje Zelenskog za autorizarizam, a bivši savetnik Zelenskog Aleksej Arestovič predlaže odustajanje od teritorija zarad postizanja mira s Moskvom.
Kašin napominje da je sloga inače nije svojstvena ukrajinskom političkom svetu, a da se sukob između Zelenskog i Zalužnog mogao uočiti još u junu prošle godine, kada je glavnokomandujući želeo da povuče trupe sa nepovoljnih položaja, dok je Zelenski insistirao na borbi do kraja.
Međutim, Vladimir Zelenski je iskoristio trenutni sukob da bi stekao stepen moći kakav nije viđen u postsovjetskoj Ukrajini putem kontrole nad medijima, deljenjem imovine, značajnih kadrovskih promena i ograničenja moći opozicije.
Nesuglasice su takođe skrajnute usred optimizma koji su podstakli kratkotrajni uspesi ukrajinske vojske prošle jeseni. Sada kada razloga za optimizam više nema, razdor ponovo izlazi na videlo, a Ukrajini preti nova runda političkih trvenja, kaže ruski stručnjak.
Ukrajina kao ključni projekat SAD
Imajući u vidu značaj koji Ukrajina ima za Zapad kao "geopolitički projekat usmeren protiv Rusije", Kašin kaže da će Vašington sigurno intervenisati ukoliko trenutna situacija skrene s kursa.
Podseća da je američki ambasador u Ukrajini Džefri Pajat intervenisao u sukobu oligarha Igora Kolomojskog i tadašnjeg predsednika Petra Porošenka, kada se prethodni spremao da Dnjepropetrovsku oblast pretvori u zasebnu "kneževinu", a da su SAD pre toga rešavale sukobe između lidera Evromajdana.
"Može doći do neuspeha na frontu, sukoba van linija fronta i unutrašnjih problema u SAD gde se približavaju predsednički izbori i pažnja koju sadašnji predsednik može da posveti Kijevu je ograničena. Ali verujem da je verovatnije da će SAD držati situaciju u Ukrajini pod kontrolom", kaže ruski doktor političkih nauka.
Takođe smatra da ugled Zelenskog ne može biti doveden u pitanje, jer tu "ugled ne postoji".
"SAD su potpuno svesne da su sve političke ličnosti u Ukrajini ili korumpirane ili imaju velike poslovne interese. Podeljeni su u dve kategorije: ljudi koji mogu postići rezultate uprkos korupciji i oni koji to ne mogu. Sve dok Ukrajina može da funkcioniše, SAD će nastaviti da rade sa onima koji mogu da postignu određene rezultate", kaže on.
Ukoliko Zelenski, pak, nastavi da se meša u vojna pitanja kao što je do sada činio, Kašin vidi dva moguća ishoda.
"Prvo, to će ubrzati krajnji poraz Ukrajine na bojnom polju, a drugo, biće mnogo žrtava koje su mogle biti izbegnute", napominje.
Ankete ne pokazuju pravu sliku ukrajinskog društva
Upitan da komentariše rezultate anketa koje pokazuju da je ukrajinsko društvo praktično potpuno podeljeno u odabiru između mira uz kompromise i nastavka sukoba, Kašin kaže da ne treba verovati anketama sprovedenim u zaraćenom društvu, "a pogotovo ne u zemlji sa sve većom represijom protiv svakog ko ima suprotne stavove".
Ukrajina ima prilično strog sistem društvene kontrole, ističe ruski stručnjak, i podseća da ljudi često dobijaju zatvorske kazne za "neprikladne" objave na društvenim mrežama, pa čak i za "lajkove".
"Dakle, ovi ljudi zapravo nemaju priliku da formiraju efikasne lobističke grupe. Nekada se oglasi i rodbina mobilisanih vojnika, tražeći rotaciju trupa, pa tako i rođaci nestalih, ali to su izolovane grupe ljudi. Za sada nema razloga za nadu da će to dovesti do značajnih javnih protesta. Međutim, možemo očekivati dalje smanjenje kvaliteta osoblja ukrajinske vojske i nivoa njihove motivacije", kaže Kašin i ističe da o tome govore i komandanti Oružanih snaga Ukrajine.
Uskoro će doći do tačke kada će borbena sposobnost ukrajinske vojske naglo opasti, ali je teško predvideti kada će se to dogoditi, dodaje on.
Situacija na frontu
Doktor političkih nauka smatra da se sada sukob nalazi u fazi u kojoj je obema stranama teško da učine značajan prodor, najviše zbog faktora poput rasprostranjenosti savremenih izviđačkih i borbenih dronova, ali i napredne artiljerije visokog dometa.
"Kriza se može rešiti na dva načina: ili će se naći novo rešenje slično onome što se dogodilo pred kraj Prvog svetskog rata, kada su Nemci razvili taktiku pešadijskog napada, a britanska i francuska vojska počele da široko koriste tenkove. Ili će se ravnoteža snaga na frontu promeniti zbog velikih gubitaka Oružanih snaga Ukrajine i smanjenja zapadne pomoći, i, u nekom trenutku, odbrana Ukrajine će početi da se ruši čak i u odsustvu radikalnih taktičkih inovacija", kaže Kašin.
U strahu od takvog ishoda, ukrajinska komanda planira da aktivno gradi fortifikacione strukture, mobilišući određeni broj civila koji ne mogu da budu poslati na front i pokušavajući da nadoknadi probleme korišćenjem odbrambene opreme. U svakom slučaju, situacija će se pomeriti u nepovoljnom smeru za Ukrajinu, dodaje.
Ruski vojno-industrijski kompleks radi punom parom
Ipak, Vasilij Kašin smatra da će ruska strana "definitivno" imati više koristi od ovogodišnjeg razvoja događaja.
Ukrajinska vojska je u Zaporožju učinila napredak koji je upitan budući da je u pitanju otvoreni teren koji se teško brani, dok su ruske snage zauzele ključne lokacije poput Soledara i Artjomovska (Bahmuta).
Čak i ako se ovi teritorijalni dobici izuzmu iz jednačine, situacija ide u korist Rusije.
"Ruski vojno-industrijski kompleks počeo je da radi u punom obimu, što je dovelo do promena na bojnom polju", kaže Kašin.
Nove vrste naoružanja, tenkova i oklopnih vozila ulaze u široku upotrebu, popravlja se situacija ruske vojske sa bespilotnim letelicama, savremenom baražnom i precizno navođenom municijom, a "upravljanje Oružanim snagama Rusije takođe je postalo mnogo efikasnije".
"Generalno, možemo posmatrati transformaciju ruske vojske i rast odbrambenog sektora zemlje", napominje stručnjak.
Sa druge strane, napominje da se ništa slično ne dešava na ukrajinskoj strani. Kijev gubi resurse, prevashodno ljudstvo, a zapadne vojne zalihe su iskorišćene "do maksimuma". Takođe, Ukrajina više neće moći da dobija isti nivo pomoći usred sukoba u Izraelu i eskalacije situacije oko Tajvana, podseća Kašin.
Ukrajini treba pet milijardi dolara mesečno za izbegavanje potpunog kolapsa
Upitan za komentar o tome kako će finansijska pomoć sa Zapada izgledati u budućnosti, Kašin napominje da to treba sagledati sa nekoliko strana.
Pre svega, snabdevanje oružjem je na Zapadu ograničeno kapacitetima proizvodnje i odbrambenim budžetima, a bilo kakvo povećanje proizvodnje, prevashodno artiljerijskih granata, bio bi nauštrb proizvođača.
"Niko neće uložiti ogromne količine novca u proširenje vojne proizvodnje samo da bi za nekoliko godina otkrio da je rat u Ukrajini završen, a vi ste ostavljeni licem u lice sa kreditorima. Dugoročna potražnja mora biti garantovana da bi se obezbedio održiv rast proizvodnje", kaže stručnjak.
Povrh toga, zapadna društva su postala "deindustrijalizovana", a taj problem se neće rešiti još dugo vremena, napominje Kašin.
Jedan način na koji bi Zapad mogao pokušati da reši ovaj problem jeste povećanje proizvodnje u istočnoevropskim zemljama, uključujući i u samoj Ukrajini, kaže ruski politikolog, ali dodaje da će Rusija, zahvaljujući izvanrednim odnosima sa Kinom i Severnom Korejom, učiniti isto to samo brže.
Što se finansijske pomoći tiče, Kašin napominje da Ukrajina nije samostalno mogla da funkcioniše ni pre eskalacije sukoba, a da joj je sada potrebno oko pet milijardi dolara mesečno kako bi izbegla potpuni kolaps.
"Ulozi su veliki. Ponavljam – Ukrajina je važan geopolitički projekat za Zapad. Dakle, biće finansirana. Istina, vidimo da domaći politički sukobi i politička polarizacija u SAD mogu poremetiti neke odluke i uzrokovati praznine u finansiranju. Ovo može biti veoma neprijatno, ali ne znači da će ukrajinski sistem doživeti veliki kolaps", smatra on.
Takođe napominje da je Evropska unija spremna da dalje finansira Kijev, uprkos političkim nesuglasicama unutar bloka.
Ciljevi Rusije i Ukrajine u narednoj godini
Glavni cilj ukrajinske vojske, kako kaže ruski stručak, biće da Rusiji nanese što veće gubitke bez dodatnih teritorijalnih gubitaka.
"To bi pomoglo Kijevu i njegovim zapadnim saveznicima da ostvare svoj glavni politički cilj: prisiljavanje Rusije na primirje duž postojeće linije kontakta bez ikakvih obaveza Ukrajine, a što može dovesti do ponovnog naoružavanja ukrajinske vojske i ulaska Kijeva u NATO. To bi omogućilo Zapadu da nastavi da koristi Ukrajinu za vođenje svoje antiruske politike i, po potrebi, da za nekoliko godina započne novi rat, koji bi bio veoma težak i opasan za Rusiju", smatra Kašin.
Sa druge strane, Moskva će nastojati da što dublje satera Kijev u strateški ćorsokak, izbegavajući da poremeti trenutne uslove koji joj idu u korist.
"Ciljevi ruske armije izgleda da će uključivati taktičko poboljšanje pozicija na različitim delovima fronta, podrivanje ekonomskog potencijala i nanošenje gubitaka Ukrajini, kao i povećanje sopstvene vojne proizvodnje kako bi se preokrenuo odnos snaga tako da dođe do okončanja sukoba. Takav odnos snaga ćemo verovatno postići do kraja sledeće godine", smatra politikolog.
