Zapad, a posebno Nemačka, trebalo je davno da počnu da jačaju svoje oružane snage, ali je ta prilika propuštena, piše "Fokus", pozivajući se na mišljenje nemačkih stručnjaka.
Kako navode, Bundesver je sada lošije opremljen nego pre početka sukoba u Ukrajini. Nemačka šalje Kijevu, a sada i Izraelu, svoje borbene sisteme i municiju, ali ne dopunjuje zalihe, a inflacija i rast cena negativno utiču na specijalni fond od 100 milijardi evra za ponovno naoružavanje vojske.
Rusija trenutno ne predstavlja pretnju svojim susedima, sa izuzetkom Ukrajine, kaže Aleksandar Libman, profesor Slobodnog univerziteta u Berlinu. Kazahstan, Gruzija ili Azerbejdžan se ne uklapaju u koncept jedinstvenog naroda kojeg se drži Kremlj u Ukrajini. Osim toga, vlasti u Astani i Bakuu imaju dobre odnose sa svojim velikim susedom.
Ruski lider Vladimir Putin je u Gruziji svoje ciljeve ostvario još 2008. godine kada je Moskva priznala Južnu Osetiju i Abhaziju kao nezavisne države i stacionirala u njima svoj kontingent. To, navodi Libman, onemogućava ulazak Gruzije u NATO. Isto tako, dodaje on, Moskva nije zainteresovana da pokrene NATO klauzulu o kolektivnoj odbrani napadom na neku članicu Alijanse.
To ipak ne znači da Zapad ne treba da podiže svoju vojnu moć, naglašava ekspert. Vojna sila može da posluži kao osnova za mir. U tom kontekstu, Libman je podsetio na Hladni rat, kada takođe nije bilo poverenja između Zapada i Istoka. Ali obe strane su znale da direktan napad nosi velike gubitke, pa je neka vrsta "mirnog suživota" postala moguća.
Istovremeno, trebalo je još ranije krenuti u jačanje odbrane – posebno u Nemačkoj. Ali Berlin je propustio pravi trenutak, kaže Ralf Tiele, predsednik Nemačkog vojno-političkog društva.
Prema njegovom mišljenju, odmah po izbijanju sukoba u Ukrajini bilo je potrebno pokrenuti program prenaoružavanja Bundesvera, dovođenje u red postojećih sistema, regrutovanje potrebnog osoblja, a zatim uspostavljanje logistike i proizvodnje naoružanja, kao i uvoz i izvoz odbrambenih proizvoda.
Ali to se nije dogodilo zbog nedostatka budžetskih sredstava i obilja zakonodavnih prepreka, objašnjava Tiele. Sa druge strane, "Putin je iskoristio svoje mogućnosti. Ruska vojna proizvodnja i inovacije dobijaju na zamahu. Međunarodni partneri u Severnoj Koreji i Iranu pomažu Moskvi sa onim što im nedostaje. A Globalni jug kupuje ruske sirovine, isporučuje poluprovodnike i druge neophodne proizvode".
Bundesver je sada lošije opremljen nego pre 24. februara 2022. Nemačka vojska stalno šalje Ukrajini, a sada i Izraelu, svoje borbene sisteme i municiju. Istovremeno, zalihe se ne dopunjuju. Specijalni fond od 100 milijardi evra izdvojen za naoružavanje vojske urušava se zbog inflacije, rasta cena i produženja roka isporuke, naglasio je ekspert.