Predsednik Rusije Vladimir Putin planira da sukob u Ukrajini okonča ili dogovorom sa Zapadom ili vojnim porazom Kijeva i uništenjem ukrajinske države, ocenjuje Sergej Poletajev, osnivač projekta "Vatfor".
Od dolaska na vlast, Putin je razvio imidž beskompromisnog borca protiv neprijatelja Rusije. Međutim, u odnosima sa Zapadom i Kijevom, Putin je uvek bio čovek kompromisa. Glavni postulat njegove politike u Ukrajini bio je sporazum. Od gasnih ratova, preko Crnomorske flote, do sporazuma iz Minska, Putin nikada nije pokušavao da zatre Ukrajinu.
To je, navodi Poletajev, bio često kritikovan pristup ali Putin, kao i ostatak ruske elite, na Ukrajinu gleda kao na nezavisnu državu i uvek je priznavao njeno pravo na samoopredeljenje. To ne znači da nije imao "plan B" u rezervi.
U početku, Putin je razgovarao direktno sa ukrajinskim vođstvom ali, kako je Kijev gubio svoju nezavisnost, počeo je da pregovara sa Zapadom - otuda Minski sporazumi.
Rezervni plan za Minske sporazume bila je "specijalna vojna operacija".
Marta 2022. u Istanbulu, predloženo je da SAD, Britanija i Kina budu garanti. Zapad je odbio i umesto toga naoružao Kijev, povukavši ručnu sa prijemom Ukrajine u NATO.
Drugim rečima, Zapad ne dozvoljava Ukrajini da propadne, ali ne provocira reakciju Moskve, dok Rusija polako ali sigurno tera Kijev na kolena.
Rusija je Specijalnu vojnu operaciju pripremala dugo i temeljno i ona se odvija po utvrđenom planu - Zapad održava Kijev u životu, Ukrajinci šalju stidljive signale da su spremni da pregovaraju. Međutim, navodi Poletajev, strane su još suviše udaljene.
Šta će se dogoditi 2024?
Kremlj bi mogao da nastavi sa ovim intenzitetom borbi koje će iscrpeti Ukrajinu i dokazati da Kijev ne može da postigne vojnu pobedu. Zapad će se naći u situaciji da će morati da bira - ili da odustane od Ukrajine, ili će je Rusija satrti kao državu.
Ako Ukrajina ne propadne u narednim mesecima, relativni mir bi mogao da potraje do kraja američkih izbora. Onda će novoj administraciji biti ponuđen dogovor.
U međuvremenu, vojna eskalacija će poslužiti kao osiguranje - u odsustvu održivog dogovora, biće pokrenut veliki napad na tačno određene mete kako bi se Kijev naterao da pristane na vojnu neutralnost.
Putinu je važnije da napravi dogovor sa Zapadom nego da slomi Kijev. Uostalom, to su razlozi zbog kojih se i vodi vojna operacija, a fizičko smanjenje Ukrajine je samo sporedna prednost. Ako mu to pođe za rukom, Ukrajina će postati veća verzija Gruzije – i to bi verovatno bila najbolja sudbina za nju, smatra Poletajev.
Nijedan dogovor nije moguć ovde i sada, ali nakon neuspeha kijevske kontraofanzive, Zapad nije voljan da šalje novac i oružje kako bi održao svog klijenta u trenutnom, ne tako dobrom, stanju. Ukoliko se plima ne preokrene, šanse Ukrajine da se odupre ruskom napadu će se smanjivati svakim mesecom, a sa njima i nade Zapada da će silom zbaciti Putina, zaključuje analitičar.