Svet
Da li će Crveno postati Mrtvo more: Šta zapravo žele jemenski Huti?
Napadi Huta na trgovačke brodove koji prolaze kroz Crveno more već imaju posledice po svetsku trgovinu, dok SAD i saveznici pripremaju vojni odgovor
Nakon što je sukob Izraela i Hamasa zapalio Pojas Gaze, jug Libana i delove Iraka i Sirije, poslednjih dana još jedan deo Bliskog istoka je postao poprište novog sukoba – Crveno more, u kom su jemenski Huti započeli kampanju napada na brodove povezane sa Izraelom.
Sve je počelo 19. novembra, kada su Huti oteli brod "Galaksi lider", koji se nalazi u delimičnom vlasništvu jednog izraelskog biznismena. U narednim nedeljama oni su nastavili sa napadima na trgovačke brodove za koje tvrde da su povezani sa Izraelom, ali i na američke ratne brodove u okolini strateški ključnog tesnaca Bab el Mandeb.
SAD su na napade Huta odgovorile formiranjem međunarodne koalicije, koju pored Vašingtona čini nekoliko ključnih evropskih zemalja, Kanada, Sejšeli i Bahrein.
Dve vodeće arapske države u regionu, Saudijska Arabija i Egipat, nisu uzele učešće u toj operaciji, ali su oborile nekoliko raketa koje su ispalili Huti i koje su preletale preko njihove teritorije.
"Zemlje koje nastoje da sačuvaju osnovni princip slobode plovidbe se moraju udružiti kako bi se uhvatile u koštac sa izazovom koji predstavlja ovaj nedržavni akter", naveo je šef Pentagona Lojd Ostin u saopštenju, opisujući napade kao pitanje koje "zahteva kolektivnu akciju".
Američka mornarica je objavila da je do sada oborila najmanje 38 dronova i nekoliko raketa koje su ispalili Huti, ali je održivost tih akcija dovedena u pitanje zbog visoke cene raketa koje se koriste za obaranje jeftinih jemenskih dronova.
Ipak, Huti su na američke odgovorili opštom mobilizacijom, dok je su iz Irana saopštili da će se novoformirana koalicija suočiti sa "izuzetnim problemima".
Dakle, svi indikatori ukazuju na to da je u ovom trenutku eskalacija realnija od smirivanja situacije, kao i da bi Huti mogli da postanu aktivniji igrač u aktuelnoj krizi na Bliskom istoku.
Ko su jemenski Huti?
Politički i vojni pokret Ansar Alah (arapski za Božje pristalice), poznatiji kao Huti, osnovan je početkom devedesetih godina na severu Jemena, a okupljao je članove šiitskog pravca poznatog kao Zajidizam.
Pod rukovodstvom Huseina Bedredina el Hutija, pokret je početkom dvehiljaditih postao glavna opozicija režimu dugogodišnjeg predsednika Ali Abdulaha Saleha. Jemenska vojska 2004. godine ubija Huseina el Hutija, a rukovodstvo pokretom preuzima njegov mlađi brat Abdul Malik – koji će u narednih šest godina voditi šest kratkih ratova protiv vlade u Sani.
Situacija se drastično menja kada je početkom 2011. godine izbilo Arapsko proleće, a Salehov režim pada nakon serije uličnih protesta.
Nakon višegodišnje nestabilnosti, početkom septembra 2014. u Jemenu izbija novi građanski rat, a Huti krajem istog meseca zauzimaju prestonicu Sanu. U narednih nekoliko meseci oni su uspostavili kontrolu nad skoro celom teritorijom nekadašnjeg Severnog Jemena, ali je njihova ka jugu i istoku osujećena intervencijom koalicije arapskih zemalja predodređenih Saudijskom Arabijom i podržanom od strane SAD.
Ideološka pozicija Huta je i više nego jasna: Reč je o pokretu koji je inspirisan Islamskom revolucijom u Iranu i učenjima njenog predvodnika, ajatolaha Homeinija, ali i libanskim šiitskim pokretom Hezbolah, zbog čeka se često klasifikuje kao deo iranske "Osovine otpora".
Da su Huti izuzetno transparentni kada je reč o svojim ciljevima ukazuje i njihov slogan, koji se nalazi i na njihovoj zvaničnoj zastavi: "Bog je veliki. Smrt Americi. Smrt Izraelu. Prokleti bili Jevreji. Pobeda za islam."
Šta Huti žele?
Jemenska grupa od Izraela zahteva da omogući isporuku humanitarne pomoći stanovništvu u Gazi, a pozvali su i na okončanje vojnih akcija izraelske vojske u toj palestinskoj enklavi.
Prema pisanju "Al Džazire", još jedan od ciljeva te grupe je i sticanje međunarodnog legitimiteta i priznanja kao zvanične vlade u Jemenu.
"Oni to neće dobiti u doglednoj budućnosti, ali u najmanju ruku žele da nateraju međunarodnu zajednicu da sa njima sarađuje kao defakto vladajućim autoritetom u zemlji", rekao je profesor na Univerzitetu Otava Tomas Džuno za tu katarsku mrežu.
On dodaje da, u kontekstu sukoba u Gazi, Huti žele da pokažu da su ključni deo iranske "Osovine otpora", kao i da očekuje da će se njihove akcije u Crvenom moru nastaviti.
Kakve su posledice njihovih napada?
Kroz tesnac Bab el Mandeb, koji spaja Crveno more i Indijski okean i koji se nalazi neposredno pred teritorije koju kontrolišu Huti, svake godine prolazi oko 12 odsto svetske nafte koja se prevozi tankerima, kao i osam odsto tečnog prirodnog gasa.
Danski kompanija "Maersk" i nemački "Hapag-Lojd", koji pokrivaju oko 25 odsto svetskog tržišta kontejnerskih prevoznika, već su privremeno obustavili korišćenje crvenomorkse rute, dok su se druge kompanije koje se bave brodskim transportom preorijentisale na bezbedniju ali značajno dužu rutu koja zaobilazi afrički kontinent.
Izrael, koji je i glavna meta napada Huta, već oseća ekonomske posledice, pošto je trgovina preko njihove crvenomorkse luka Elijat skoro potpuno obustavljena.
Posledice oseća i Egipat, koji zarađuje značajnu svotu novca od taksi za korišćenje Sucekom kanala, a ukoliko se kriza bude odužila, i evropske zemlje bi mogle da osete njene negativne efekte.
