Uprkos činjenici da je španska vlada tražila uključivanje cele Evrope u misiji garantovanja bezbednosti plovidbe u Crvenom moru, Španija je stavila veto na učešće Evropske unije u ovoj operaciji, tvrdi španski list "Konfidensial".
Nakon što je na hitnom sastanku održanom u sredu, Politički i bezbednosni komitet EU (COPS) jednoglasno odobrio evropsku intervenciju proširenje operacije Atalanta, španska vlada je iznenađujuće odustala od te ideje, navodi list.
Rezolucija je usvojena uz podršku Španije, ali je Madrid promenio stav i na sastanku Radne grupe savetnika za spoljne poslove (Relek Grup), koja je zadužena za pravna, finansijska i institucionalna pitanja Zajedničke spoljne i bezbednosne politike (CFSP)stavio veto na odluku donetu dan ranije, tvrdi španski list i pojašnjava da ove odluke zahtevaju jednoglasno usvajanje.
Operacija Atalanta, koju je pokrenuo Pentagon, je operacija odvraćanja, sprečavanja i suzbijanja piraterije u Indijskom okeanu, kod obale Somalije, koja je postigla veliki uspeh.
Proširenje operacije Atlanta i na Crveno more izazvalo je oduševljenje brodskih kompanija koje posluju u toj oblasti, dok je Iran upozorio da će se "predložena multinacionalna operativna grupa za zaštitu brodova u Crvenom moru, na čelu sa SAD, suočiti sa "izuzetnim problemima".
"Ova odluka je pozitivan korak za rešavanje bezbednosnih izazova u Crvenom moru i Adenskom zalivu", rekao je Sotiris Raptis, generalni sekretar udruženja koje okuplja evropske brodovlasnike, pre nego što je postalo poznato da se Španija povukla.
Promena pozicije španske vlade nije objašnjena partnerima, navode evropski diplomatski izvori.
Tokom celog jučerašnjeg dana, izvršna vlast je izbegavala odgovore na pitanje o učešću Španije u američkoj misiji u Crvenom moru, navodi list.
Prethodno je šef Pentagona Lojd Ostin izjavio da je pokrenuta multinacionalna operacija za zaštitu Crvenog mora nakon napada Huta na komercijalne brodove.
"Operacija će okupiti nekoliko zemalja, uključujući Veliku Britaniju, Bahrein, Kanadu, Francusku, Italiju, Holandiju, Norvešku, Sejšele i Španiju, kako bi zajednički rešili probleme bezbednosti u južnom Crvenom moru i Adenskom zalivu, osigurali slobodu plovidbe za sve zemlje i ojačali regionalnu bezbednost", naveo je Ostin u saopštenju.
Huti, koji imaju vlast u severnom Jemenu i kontrolišu veći deo jemenske obale Crvenog mora, ranije su upozorili da nameravaju da napadnu sve brodove za koje posumnjaju da plove ka Izraelu ili iz ove zemlje.
Oni su u početku ciljali samo brodove koji su bili povezani sa Izraelom, međutim, kako izveštavaju mediji, u poslednjih nekoliko dana, na meti su se našli i brodovi koji plove pod zastavama drugih zemalja.