Američki senator Lindzi Grejem, čiji su stavovi oduvek bili izrazito antikineski, ponovo je dao iznenađujuće izjave, u kojima poziva demokrate i republikance da "osmisle sankcije iz pakla koje će nametnuti Kini pre nego što ona zauzme Tajvan", piše u uvodniku kineski list "Global tajms".
Izgleda da je namera Grejema da zaplaši Kinu, verujući da će je strah primorati da odustane od ponovnog ujedinjenja sa Tajvanom. Bahatost i neznanje ovog senatora zaista bodu oči.
Tome je prethodilo "senzacionalno otkriće" američkih medija, koji tvrde da je Kina prošlog meseca obavestila SAD o svojoj nameri da se ponovo ujedini sa Tajvanom. Izgleda da je samo pominjanje izraza "ponovno ujedinjenje" ono što je istinski uznemirilo vašingtonske elite.
Kina mora da bude i biće ponovo ujedinjena. Da li je ovo neka tajna i da li je potrebno da američki mediji na ovakav način objave svoje "otkriće"? Kina je dosledno težila mirnom ponovnom ujedinjenju sa Tajvanom. Kina se nikad neće odreći upotrebe sile, ali, bez obzira na sredstva, krajnji cilj je ponovno ujedinjenje.
Ovu politiku Kina je vodila decenijama. To je otvoren i direktan strateški pristup ali, iznad svega, to je izraz kolektivnog nacionalnog osećanja 1,4 milijarde Kineza. Zašto se političari poput Grejema zbog toga osećaju osećaju "nelagodno"? Oni jednostavno ne mogu da odlučuju o kineskim nacionalnim pitanjima.
Da li je američkim političarima zaista stalo do budućnosti i sudbine Tajvana? Apsolutno nije. Samo tri dana pre nego što se Grejem založio za "sankcije iz pakla", on je kritikovao paket pomoći koji je podržala Demokratska stranka, navodeći da to "neće pomoći Ukrajini, Tajvanu ili Izraelu."
Neznanje, arogancija američkih političara, ili nešto treće
Zapravo, Grejem koristi ova pitanja kao polugu pritiska na Demokratsku stranku. Za takve političare, njihov politički lični interes je iznad svih ostalih, a postojanje Tajvana za njih je suštinski irelevantno.
Pre svega, u pitanju je duboko neznanje američkih političara. Izgleda kao da su kongresmeni upravo otkrili novi kontinent, što izaziva ozbiljne sumnje u to koliko članova američkog Kongresa uopšte može da pokaže gde se nalazi Tajvan na geografskoj mapi.
Decenijama su američki političari davali apsurdne izjave o Kini. Jedna od njih je tvrdnja da Kina ima "dve hiljade godina star plan da uništi Ameriku". Njihova profesionalna kompetencija je daleko ispod onog što se od njih očekuje. Nijedan stav američkih političara ne bi trebalo da predstavlja iznenađenje.
Međutim, da li Grejem, koji je poznat po antikineskim stavovima i decenijama je u Kongresu, može da bude tolika neznalica? To je donekle sumnjivo. Ako to nije rekao iz neznanja, onda je to učinio iz loše namere.
Mnogo je verovatnije da će oni iskoristiti svaki slučaj da demonizuju Kinu. Tajvan nije Aljaska ni Havaji; Tajvan je deo Kine, a ne SAD. Ipak, neki američki političari tvrde da se Kina priprema da izvrši invaziju na SAD. Prava opasnost za SAD ne leži u težnji Kine za ponovnim ujedinjenjem, već u aroganciji američkih poslanika.
Termin "sankcije iz pakla" možda zvuči zastrašujuće, ali da li Grejem i njemu slični zaista veruju da će to uplašiti Kinu? Da li zaista očekuju da će Kinu od ponovnog ujedinjenja zaustaviti strah od "sankcija iz pakla"?
Kako zaključuje "Global tajms", kineski narod će ih u to uskoro razuveriti.