Svet
Izgledi Ukrajine za 2024: Sve manje pomoći sa Zapada, potpuna mobilizacija i ekonomski kolaps
Slabljenje zapadne podrške, veliki gubici i propast kontraofanzive su u velikoj meri skršili nade Kijeva i njegovih pristalica
Ukrajina ide ka 2024. sa sve većim žrtvama na bojnom polju, nedostatkom opipljivog vojnog napretka, sada zvaničnim neuspehom kontraofanzive, sve većim pozivom na regrutaciju, kao i sve manjim prilivom finansijske i vojne pomoći sa Zapada.
Izgledi zemlje za narednu godinu prilično su sumorni, naročito što nekada najvatrenije pristalice Kijeva sada nisu sigurne da li nastaviti sa slanjem pomoći zemlji koja je zaključana u skoro dvogodišnjem sukobu sa Rusijom.
Teška zima na vidiku?
Više zvaničnika je izrazilo bojazan da bi Moskva mogla da odluči da pokrene novu kampanju protiv infrastrukture Ukrajine, sličnu onoj koju je vodila tokom prethodne zimske sezone.
Ukrajinski zvaničnici dali su oprečne izveštaje o obimu štete na infrastrukturi i napretku u njenom popravljanju.
Skoro 60 odsto proizvodnje električne energije u zemlji i oko 43 odsto celokupne visokonaponske mreže završilo je oštećeno prošle godine, prema podacima državnog operatera "Ukrenergo". Ukrajinski premijer Denis Šmigal je, međutim, rekao da je 40 odsto "električne infrastrukture, uključujući proizvodnju i električnu mrežu", uništeno, a da je "veći deo ove štete" otklonjen.
Rusija do sada nije pokazala naznake da će krenuti na ukrajinsku infrastrukturu, fokusirajući napade na pozadinske objekte kao što su deponije municije, aerodromi i protivvazdušna odbrana.
Zapadna podrška jenjava?
Najveći saveznik Ukrajine, SAD, nije uspeo da usvoji novi paket pomoći za zemlju, a Kongres će o tom pitanju raspravljati nakon praznične pauze. Republikanci insistiraju da Vašington mora da se fokusira na domaća pitanja.
Još jedan od glavnih pobornika Kijeva, EU, takođe se našla u ćorsokaku oko paketa pomoći Ukrajini. Na tranšu od 50 milijardi evra o kojoj se dugo raspravljalo Mađarska je na kraju sredinom decembra stavila veto.
Ako ne stigne strana pomoć, to će biti "katastrofa" za Ukrajinu, rekao je Maksim Skripčenko, predsednik Transatlantskog dijalog centra, istraživačkog centra sa sedištem u Kijevu. "Za mesec ili dva nećemo moći da se odbranimo od ruskih projektila. Nećemo moći da vodimo ogromne vojne operacije. Više od jednog meseca (čekanja na pomoć) je pravi problem", rekao je on za "Hil" prošle nedelje.
Ekonomske poteškoće
Smanjenje zapadne pomoći dovelo bi i do kolapsa cele privrede zemlje. Bez adekvatnog spoljnog finansiranja, Kijev verovatno neće moći da nadoknadi ogroman budžetski deficit od 43 milijarde dolara sledeće godine.
"Vlada ima rezervu likvidnosti za januar i februar", rekao je za Rojters Jurij Gajdej, viši ekonomista iz Centra za ekonomsku strategiju, kijevskog istraživačkog centra.
Pored zatvaranja budžetskog jaza, Kijev takođe treba da pronađe načine za restrukturiranje oko 20 milijardi dolara međunarodnog duga nakon što su se strani vlasnici obveznica saglasili sredinom 2022. da zamrznu dospela plaćanja na dve godine.
Potpuna mobilizacija?
Kijev je poslednjih meseci intenzivirao nasilnu regrutaciju kako bi se kompenzovale teške žrtve na bojnom polju. Sada nastoji da mobiliše dodatnih 500.000 ljudi.
Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski tvrdi da je cifru iznela vojska, dok je najviši general zemlje, Valerij Zalužni, osporio tu tvrdnju, navodeći da komanda zapravo nije tražila nikakve tačne brojke, već stalnu ponudu regruta kako bi zadovoljila svoje potrebe u ljudstvu.
Poraz Zapada?
Najvatrenije pristalice Ukrajine i dalje insistiraju da se Ukrajini šalje pomoć, upozoravajući da bi njen potencijalni gubitak zapravo bio poraz kolektivnog Zapad.
"Vreme je sada na strani Rusije, koja ima jaču bazu za mobilizaciju ljudskih resursa", rekao je bivši predsednik Vojnog komiteta NATO-a i aktuelni predsednik Češke Republike Petr Pavel. "Svaki uspeh za Rusiju značiće naš neuspeh".
