Ćutanje je zlato: Samo 40 odsto Nemaca veruje u slobodu govora

Sve manje ljudi u Nemačkoj smatra da mogu slobodno da iskažu svoje političko mišljenje, rezultat je ankete koju je sproveo Institut za istraživanje javnog mnjenja Alenbah. Sloboda govora među stanovništvom tako je dostigla najniži novo od 1950-ih godina, za šta anketari krive medijsku klimu.

Čak 44 odsto ispitanika veruje da moraju biti oprezni, odnosno da vode računa sa iznošenjem sopstvenog mišljenja, dok tek 40 odsto smatra da mogu slobodno da izraze svoje političke stavove, preneo je nemački "Cajt".

Sloboda govora je inače pravo garantovano u nemačkom Osnovnom zakonu.

"Od pada Berlinskog zida, kada je 78 odsto Nemaca vrlo samouvereno verovalo u slobodu govora 1990. godine, vrednosti su stalno umanjivane, prvo s vladom Gerharda Šredera, zatim pod kancelarkom Angelom Merkel, da bi danas bila zabeležena istorijski najniža tačka", konstatuju autori studije.

Dodaje se da je istraživanje pokazalo velike razlike između anketiranih starosnih grupa. Polovina ispitanika između 16 i 29 godina rekla je da može slobodno da govori, 32 odsto veruje da mora da pazi šta kaže, dok među svim starijima u slobodu govora veruje od 36 do 38 odsto. Što se tiče uzrasta od 45 do 59 godina, 51 odsto smatra da treba da vodi računa o slobodnom izražavanju svojih političkih stavova.

Istraživanje je zabeležilo i to da partijska pripadnost igra veliku ulogu u mišljenju o ugroženosti slobode govora u Nemačkoj. Glasači Zelenih uvereni su da u Nemačkoj mogu slobodno da izraze svoje mišljenje, čak njih 75 odsto. Samo 19 odsto onih koji podržavaju tu stranku reklo je da mora da bude oprezno kada izražava svoje mišljenje – upola manje od pristalica svih ostalih partija.

Glasači Alternative za Nemačku (62 odsto) ili FDP-a (57 odsto) češće su govorili da treba biti oprezan sa slobodnim izražavanjem mišljenja. Ali pristalice SPD-a kancelara Olafa Šolca (46 odsto), Levice (45 odsto) i demohrišćana (43 odsto) za nijansu više veruju u slobodu govora.

RT Balkan analiza: Zbog čega su desničarske partije sve popularnije u Evropi?

Takođe, zabeležene su i razlike u mišljenju anketiranih u zavisnosti od nivoa obrazovanja – samo 28 odsto ispitanih sa završenom osnovnom ili srednjom školom i 35 odsto sa srednjom školom reklo je da može slobodno da govori, a isto misli 51 odsto anketiranih sa srednjom ili fakultetskom diplomom. Ljudi sa nižim obrazovanjem se ređe usuđuju da izraze svoje mišljenje.

Postoje i (minimalne) razlike između istoka i zapada Nemačke. Na istoku je 35 odsto reklo da može slobodno da govori, a 47 odsto da treba biti oprezan, dok je na Zapadu 41 odsto izjavilo da može slobodno da govori, a 44 odsto da treba paziti s iznošenjem političkih stavova.

Autori studije smatraju da su rezultati ispitivanja u vezi s medijima koje ispitanici prate, odnosno da medijska klima ima veliki uticaj na percipiranu slobodu izražavanja.

Glavni izvor informacija ispitanika su državni mediji, njih 72 odsto prati  javnu televiziju, a 60 odsto radio. Samo 40 odsto anketiranih se informiše preko privatnih TV mreža.