Sukob Rusije i Ukrajine verovatno će se nastaviti do 2025. godine, uveravaju sagovornici "Njuzvika" koji navode da ni Vladimir Putin, pa ni Vladimir Zelenski ne odustaju od svojih maksimalističkih ciljeva te da to sprečava bilo kakve pregovore.
"Jedini način na koji mogu da zamisli da se rat u Ukrajini možda završi 2024. je ako Vladimir Putin umre. Ali čak i da Putin umre, mislim da postoji samo mala šansa da Rusija odustane od rata, jer je već uložila toliko svog nacionalnog imidža u pobedu", kaže za "Njuzvik" bivša šefica moskovske redakcije Si-Bi-Es njuza Bet Knobel.
Putin je, uprkos spekulacijama zapadnih medija, u odličnoj formi, pa se izjava ove profesorke komunikologije može svesti na - "što je babi milo to joj se i snilo". Nekoliko puta su ga već "sahranjivali" na kojekakvim naslovnim stranama, ali ruski lider svakim svojim pojavljivanjem pokazuje da glasine o njemu nemaju nikakvog utemeljenja, i da je Zapadu mnogo više razloga ima da se za Bajdenovo zdravlje.
"Zbog zaustavljanja kontraofanzive, raširen je pesimizam u pogledu šansi Ukrajine da porazi Rusiju i povrati okupirane teritorije", kaže "Njuzviku" profesor ruskih, istočnoevropskih i evroazijskih studija Piter Rutland.
To, međutim, ne znali da će ozbiljnih pregovora i mogućeg kraja rata biti u narednoj godini, dodaje on.
"Ciljevi Rusije nisu ograničeni na držanje okupiranih teritorija — oni žele da u Kijevu vide uspostavljanje popustljivog političkog režima, i još uvek veruju da je to moguće. U najmanju ruku, Putin će sačekati američke izbore u novembru 2024. da vidi ako se Donald Tramp vrati", smatra Rutland.
"Njuzvik" navodi da je kandidat republikanaca favorit Moskve, i to ne samo zbog kritike podrške Ukrajini, već i zbog odnosa Putina i Trampa. Tramp je, recimo, Putina opisao kao "veoma pametnog" i odbacio je tvrdnje američkih obaveštajnih službi da se ruski lider mešao u izbore u SAD.
"SAD će, pod još novom Trampovom administracijom jednostavno i ukinuti Ukrajinu - čisto i jednostavno", kaže profesor političkih nauka Kris Dolan, koji se međutim nada da će se Bajden snaći i da će se borba oko podrške Kijevu u Kongresu ipak rešiti.
Pesimističniji je profesor Isil Akbulut Gok, koji smatra da će dodatna pomoć i isporuke oružja Ukrajini biti poremećeni zbog sukoba koji je u toku na Bliskom istoku i u Sjedinjenim Državama koje treba da uđu u izbornu godinu.
"Verujem da bi se rat mogao produžiti do 2025. godine i da bi međunarodna podrška obema stranama produžila rat jer ni Ukrajina ni Rusija ne mogu da ostvare velike pomake i proglase pobedu", tvrdi Gok .
Vanredni profesor vlade na Univerzitetu Sent Lorens u Kantonu u Njujorku Mert Kartal, veruje da bi Bajden mogao da pokuša da pojača vojnu podršku Ukrajini u proleće 2024, pokušavajući da iskoristi ukrajinsku "pobedu" kao deo svoje predsedničke kampanje.
"U najmanju ruku, on bi preduzeo neophodne korake da spreči poraz Ukrajine pre prve nedelje novembra 2024. Međutim, ubeđivanje članova Republikanske partije, koji su sve više sumnjičavi o tome koliko je verovatan Putinov poraz, predstavljaće značajan izazov", dodao je on za "Njuzvik", napominjući i da "ne bi bilo nerazumno očekivati da će Bajden, u najmanju ruku, pokušati da produži sukob do 2025. godine".
Putin je nedavno podsetio da su ciljevi "specijalne vojne operacije" ostali nepromenjeni — to su, naime, "denacifikacija Ukrajine, njena demilitarizacija , njen neutralni status".
"Dugoročno dogovoreno rešenje takođe se čini malo verovatnim. Pošto je uložio toliko krvi, blaga i prestiža na ovaj rat, Putin politički ne može sebi priuštiti ništa manje od odlučujuće pobede", tvrdi profesor istorije na Meredit koledžu u Roliju, Severnoj Karolini Gregori Vitarbo, koji takođe ne veruje da će se konflikt okončati do kraja 2024.