Ko je obojio Deda Mraza u crveno?

Iako se čini da iza modnog stila dobro poznatog izmišljenog debeljuškastog bradatog dekice ne stoji mnogo promišljanja, Deda Mraza su kroz istoriju oblačili mnogi - od evropskih i američkih pesnika i ilustratora 18. i 19. veka, preko Koka-kole do lično Staljina.

Omiljeni starac sa Severnog pola koji za vreme praznika dobru decu nagrađuje poklonima je tako tokom godina nosio zelene, plave i žute kapute i kapice, a priča o tome kako je konačno postao crven zapravo nema mnogo veze sa predanjem, tradicijom i "magijom praznika" - već je plod rada najranijih američkih marketinških stručnjaka.

"Deco, lagali su vas. Deda Mraz je izmišljeni lik. Crvenu boju njegovog odela izabrala je Koka-kola u reklamne svrhe", rekao je sicilijanski biskup Antonio Staljano đacima osnovne škole 2021. godine objašnjavajući im kako je po uzoru na Svetog Nikolu nastao "simbol konzumerizma", uznemirivši deo javnosti i novinare "Njujork tajmsa" zbog "uništavanja praznične čarolije". 

Kako je, dakle, od Svetog Nikole nastao lik koji, kako je tada navela pres služba biskupije "paradigma konzumerizma i želje da se poseduje i kupuje iznova i iznova".

Amerikanizacija Svetog Nikole

Za koncept Deda Mraza kakvog danas znamo najzaslužnija su predhrišćanska verovanja germanskih i slovenskih naroda koja su pokrštavanjem isprepletana sa figurom svetitelja kojeg slave svi hrišćani, a posebno Srbi. 

Sveti Nikola rođen je u gradu Patara u oblasti Likija u Maloj Aziji, oko 270. godine, u vreme rimskog cara Valerijana. Pomažući deci i ljudima u nevolji, želeo je da ostane anoniman, te je novac siromašnima stavljao u odevne predmete. Otuda je proizašla legenda o Svetom (Nikolasu) Klausu, to jest Deda Mrazu, koji bi uoči Božića ostavljao poklone deci u čarapi na ognjištu.

Amerikanizacija Deda Mraza počela je kada su Holanđani naseljavali Novi svet i sa sobom doneli priču o Sinterklausu, a ime Santa Klaus američka štampa prvi put je upotrebila 1773. godine.

Isprva je neretko bio prikazivan kao mršavi vilenjak u zelenom, a stomak, irvasi i povremeno crveni kaput dodati su mu u 19. veku.

Među prvim vizuelnim prikazima bucmastog bradatog deke bio je crtež američkog karikaturiste Tomasa Nasta koji je 1863. godine objavio sliku Deda Mraza u časopisu "Harpers vikli", pri čemu je nastavio da ga crta narednih 30 godina, svaki put mu menjajući boju odeće, od zelene (simbol proleća i nove godine) do žute. 

Božićna priča na "Koka-kolin" način

Jedan od najčuvenijih američkih ilustratora i slikara Norman Rokvel, koji se proslavio slikama idealizovanog svakodnevnog života u Americi sredinom 20. veka, sa devetnaest godina je, kao umetnički direktor časopisa "Bojs lajf", za naslovnu stranu decembarskog izdanja naslikao "Deda Mraza u snegu sa izviđačima" kao debelog starca u crvenom odelu.

Iako se crveni Deda Mraz tu i tamo pojavljivao u štampi, proslavio se tek kada je počeo da promoviše gazirano piće, odnosno kada ga je švedsko-američki crtač Hadon Sundblum prikazao na božićnim reklamama kompanije "Koka-kola" 1931. godine.

Kako je sama kompanija saopštila, oni nisu "izmislili crvenog Deda Mraza", već su naručili ilustratoru slike koje su "zacementirale sliku Deda Mraza kao toplog, srećnog lika sa ljudskim crtama lica, rumenim obrazima, belom bradom i svetlucavim očima". 

Takođe su dodali da je Sandblum kao inspiraciju koristio poeziju Klementa Klarka Mura iz 1822. godine pod nazivom "Poseta Svetog Nikole", ili "Bila je noć pre Božića". 

Priča o toplom deki u crvenom, magičnoj prazničnoj čaroliji i srećnoj porodici koja ga dočekuje uz omiljeno piće tako nam je "prodata" na isti način kao i ideja da verenički prsten mora da ima dijamant kao simbol večne ljubavi, ili da su cigarete za žene znak slobode i emancipacije.

Staljin protiv crvenog Deda Mraza

Sa druge strane, u državama bivše Jugoslavije Deda Mraz je usko povezan sa rusko-sovjetskim likom Dedom Morozom. Kada su širenjem komunističke ideje o štetnosti religije Božić Bata i Sveti Nikola nakon Drugog svetskog rata postali nepoželjni, zamenila ih je komunističko-socijalistička figura Deda Mraza koji više nije kao u većini zapadnih zemalja dolazio za Božić, već za Novu godinu.

U Rusiji je Deda Mraz inicijalno bio zastrašujuća figura koja plaši decu i koju nije odobravala Ruska pravoslavna crkva. Nakon revolucije 1917. godine proslava Božića je ukinuta, a 1935. je odlučeno da će se zimski praznici, pokloni i jelke ipak vratiti deci, ali u nešto drugačijem formatu.

Deda Mraz, sada kao pozitivna figura, ponovo je počeo da se pojavljuje 1937. godine, kada je prvi put došao u Dom Saveza, a kako se ne bi poistovećivao sa zapadnim Santa Klausom boja odeće nije smela da mu bude crvena, a veruje se da je lično Staljin naredio da svi Deda Mrazovi u Rusiji moraju da nose isključivo plave kapute sa belim krznom.