U Japanu je u utorak uveče zemljotres jačine 7,6 stepeni Rihterove skale izazvao najmanje 57 smrtnih slučajeva, rušenje zgrada, nestanke struje i čitav niz požara, konstatuje u uvodniku "Global tajms".
Ovo je najjači zemljotres u Japanu posle zemljotresa od 11. marta 2011, koji je prouzrokovao nuklearnu katastrofu u Fukušini. Ovog puta, zemljotres je praćen sa još 155 naknadnih zemljotresa, uključujući i dva jača, preko šest stepeni Rihterove skale.
Međutim, neke važne informacije o novom zemljotresu nisu dobile dovoljno pažnje. Na primer, kompanija "Tokio elektrik pauer" (TEPCO) objavila je 1. januara da se izlila kontaminirana voda iz rezervoara u nuklearnoj elektrani Kashivazaki-Kariva, u prefekturi Nigata.
Takođe, desio se i incident u nuklearnoj elektrani Šika, u prefekturi Išikava, gde je izvesna količina kontaminirane vode iscurila iz bazena. Japanske vlasti su saopštile da su obe nuklearke "trenutno bezbedne", dodajući da "nije došlo ni do kakvih oštećenja."
Ovo je izazvalo sumnje da će Japan doživeti još jednu katastrofalnu nuklearnu nesreću, sličnu incidentu u Fukušimi. Zabrinutost izaziva i to što je Japan zemlja sa najvećom koncentracijom nuklearnih elektrana na svetu i što ima relativno malu površinu.
Kada dođe do ozbiljne nuklearne katastrofe, Japan ne može samostalno da se suoči sa njom. Nuklearna nesreća u Fukušimi služi kao naročito bolan podsetnik.
Ranije greške Japana u suočavanju sa nuklearnim nesrećama
Što je još važnije, japanska vlada i TEPCO imaju loša iskustva u suočavanju sa nuklearnim nesrećama. Japanske vlasti su, zapravo, izgubile kredibilitet. Tvrdoglavi i neodgovorni postupci Japana u vezi sa ispuštanjem kontaminirane vode iz Fukušime izazvali su zabrinutost među samim Japancima kao i u susednim zemljama.
Japan mora da shvati da je ova zabrinutost legitimna. Iako je epicentar ovog zemljotresa bio na poluostrvu Noto, u prefekturi Išikava, on je izazvao ozbiljne posledice, od Hokaida do Kjušua. Obalna područja severnog Japana, gde se nalaze brojni nuklearni objekti i elektrane, pogođena su u različitom stepenu. Nuklearna elektrana Kašivazaki-Kariva jedna je od najvećih na svetu.
Od ključne je važnosti da se proceni stanje ovih nuklearnih objekata i nivo radijacije u moru. Da li Japan uopšte ima plan praćenja kontaminacije voda? Da li su i druge nuklearne elektrane duž obale u bezbednom stanju? Kako Japan obezbeđuje transparentnost u otkrivanju informacija? Ova pitanja su direktno vezana za dobrobit japanskog naroda i okolnih zemalja, i zahtevaju ozbiljan odgovor.
Veći deo Japana nalazi se u zonama zemljotresa. Japanu nedostaju mineralni resursi, kao što su nafta i ugalj. U izvesnoj meri, nuklearna energija je dobar izbor za Japan.
Kada je reč o nuklearnim nesrećama, Japan je u prošlosti napravio ozbiljne greške. Nadamo se da ih neće ponoviti. Nije reč samo o bezbednosti japanskog naroda, to je legitimna briga čitave međunarodne zajednice.