Evropskoj uniji potrebno je više novca, ukazao je belgijski premijer Aleksandar De Kro za "Politiko", samo nekoliko nedelja nakon što zemlje članice nisu mogle jednoglasno da se dogovore oko finansiranja pomoći za Ukrajinu.
Evropski građani, ukazuje on, sve više traže od EU strateška rešenja za globalna pitanja.
"Uz svaki veliki izazov sa kojim se suočavamo, evropsko stanovništvo, čak i ono evroskeptičnije, gleda u Evropu da reši te izazove, jer zemlje same to ne mogu da urade. Ako želite da odgovorite na te pozive, moraćete da promenite svoje prioritete, što za nas neizbežno vodi do diskusije: Odakle nam novac", kaže De Kro čija je zemlja preuzela kormilo Saveta EU 1. januara. On, međutim, nimalo ne pomaže da se ova enigma razreši - ne nagoveštava odakle bi mogle da dođu dodatne pare.
EU trenutno ima nešto sopstvenog novca koji prikuplja prvenstveno od doprinosa svojih 27 zemalja članica i carinskih dažbina na uvoz iz zemalja izvan EU. Brisel je 2021. uveo i porez na plastiku širom EU koji je osmišljen tako da donese oko šest milijardi evra godišnje u kasu Berlemona, sedišta komisije, ali je to bila kap u moru u poređenju sa budžetom bloka od 1,2 triliona evra za 2021-2027.
De Kroova ideja da EU treba više novca, pokreće kontroverznu mogućnost nametanja više poreza na nivou celog bloka i to baš uoči evropskih izbora u junu, kada će više od 400 miliona ljudi širom kontinenta izaći na birališta.
Belgijski liberal ne precizira odakle bi došli dodatni prihodi, da li od evropskih poreza ili drugih finansijskih mera kao što su doprinosi zemalja članica ili smanjenja budžetskih stavki EU.
"Ako želimo da imamo dobru diskusiju, ne želim to previše da komentarišem", rekao je De Kro.
Predloge za ubiranje novih resursa do sada je blokirala koalicija zemalja, uglavnom iz severne i istočne Evrope, koje se protive prebacivanju naplate poreza iz svojih glavnih gradova u Brisel. Štedljive zemlje poput Holandije i nordijskih zemalja više puta su tražile manji budžet EU.
"Mnoge štedljive zemlje bi plaćale manji udeo u porezima EU, pošto emituju manje ugljen-dioksida. Ali njihovo je filozofsko pitanje: zašto da EU ubira poreze", rekao je zvaničnik EU koji je ostao anoniman.
Mađarska desničarska vlada takođe se protivi planovima da se nametnu porezi širom bloka kako bi se pokrile veće kamate na gotovinu. Udeo Budimpešte u finansiranju EU zamrznut je zbog zamerki u oblasti vladavine prava.
Trenutno postoji pritisak od strane Evropskog parlamenta da se širom EU oporezuje emisija ugljen-dioksida i profit multinacionalnih kompanija. Očekuje se da će mere generisati 36 milijardi evra godišnje kada novi budžet stupi na snagu 2028. godine. Oni koji podržavaju dodatne prihode za komisiju nadaju se da će belgijsko predsedavanje dovesti do kompromisa.
"Tehnički rok je da se ovo uradi pre nego što se finalizuje novi budžet 2027. Ali politički rok su izbori u junu 2024", rekao je "Politiku" anonimni zvaničnik EU.
Ulozi su, kako medij ocenjuje - visoki, a vremenski rok kratak, jer Belgija za šest meseci predsedavanje prepušta Mađarskoj, koja se protivi porezima širom EU i blokira 50 milijardi evra pomoći Ukrajini.